Ovo je malo vraćanje u prošlost, rešio sam da ponovo objavim tekst koji mi
je izašao u listu „Pravda“, dvobroj 05. i 06.01.2008.god. i koji je
(ispostavilo se kasnije) bio vizionarski. Tačnije, upravo godinu dana posle objavljivanja
teksta, desila se kriza sa gasom između Rusije i Ukrajne i dogodilo se ono što
sam u tekstu predvideo, samo u blažem obliku.
Sledi tekst članka:
Vrlo se malo govori o uštedi električne energije i
energije uopšte. Procene su da Srbiji nedostaje oko 1.200 MW instalisane snage,
ali nema indicija da će se bilo šta na tom pitanju preduzeti.
U toku je gasifikacija Beograda i Srbije. Gas je
energent koji Srbija uvozi i time dovodi sebe u položaj zavisnika. Pokojni
gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, povadio je, već postavljene, cevi za
toplovod od TE „Nikola Tesla“ do Toplane „Novi Beograd“ i započeo gasifikaciju
Beograda. Hiljade litara tople vode se bacaju (prosipaju u Savu) umesto da se
koriste za grejanje Beograda.
Zamislite sad ovaj scenario: spoljna temperatura
vazduha -5oC, a iz nekog razloga, bilo kojeg, obustavljena isporuka
gasa. Beograd okovan ledom, građani po stanovima umiru od hladnoće. Gas uvozimo
iz Rusije, a preko nekoliko zemalja. Dovoljno je da jedna zatvori prolaz tog
gasa i Srbija je u problemu. Ili da Rusija iz nekog političkog ili ekonomskog
razloga počne da nas ucenjuje sa isporukom gasa.
Nego, da se mi vratimo onome šta Srbija može da
uradi po pitanju energetike.
Ako bi smo uspeli da do 2010. godine počnemo da
koristimo „Obnovljive izvore“ u količini od 10% ukupne energetske potrošnje
Srbije, godišnji troškovi bi se smanjili za oko 30.000.000 dolara.
Prema „Katastru malih hidroelektrana“ urađenom
1987.god. Srbija bez pokrajna, može da instalira približno 450 MW, a procenjena
godišnja proizvodnja bila bi oko 1.600.000 kWh. Imajući u vidu razvoj
tehnologije, ove cifre se mogu slobodno uvećati za minimum 10%. Moram naglasiti
da u ove cifre nisu uračunate mikro hidroelektrane protočnog tipa, čija
instalisana snaga ne prelazi 200 kW. Takve mikro HE vlasnici zemlje, preko koje
protiče neki potok mogu i sami da postave i koriste za proizvodnju električne
energije, za sopstvenu potrošnju, a višak da isporučuju u sistem.
Sa druge strane, ako bismo, kao Grčka, doneli
zakon o obaveznom korišćenju toplotnih sunčevih prijemnika (PSE) za dobijanje
tehničke tople vode i za grejanje, drastično bi se smanjila potrošnja
električne energije za grejanje vode (bojleri), a i uglja i struje za grejanje
prostorija. Samim tim, smanjilo bi se i zagađenje vazduha sagorevanjem čvrstog
goriva. Naravno, ovo se mora poduprediti smanjenjem poreza i davanjem poreskih
olakšica, kao i povoljnijim kreditiranjem.
Procene su da bi se upotrebom PSE i izgradnjom
mikro HE smanjila potrošnja klasičnih energenata za oko 18% i dobila ušteda od
oko 60.000.000 dolara godišnje. Istovremeno, Srbija bi od uvoznika električne
energije postala izvoznik, a da ne govorimo koliko bi se smanjila nezaposlenost
otvaranjem novih radnih mesta.
Srbija takođe raspolaže i velikim resursima vetra,
te je moguća i izgradnja vetrofarmi (vetroelektrana) za proizvodnju električne
energije. Procena je da se iz vetrova Srbije može dobiti oko 2,3 TWh godišnje.
Mogući instalisani kapaciteti vetrofarmi procenjuju se na 1.316 MW. To takođe
nije zanemarljivo i značajno bi doprinelo povećanju energetskog bilansa Srbije,
kao i izvozu električne energije i sveukupnom poboljšanju ekonomske situacije.
Pošto je već očigledno da dosovska vlast nije
zainteresovana za razvoj i ulaganja (već samo prodaju svega i svačega) u
energetiku Srbije ostaje nam samo da na sledećim izborima glasamo za stranke
opozicije koje bi valjda nešto promenile po ovom pitanju.......itd......
Ovo je izgled teksta od pre 6 godina, i za to vreme se ništa nije ni
promenilo, ni uradilo....Nova vlast je na potezu...Treća po redu, da vidimo
njih, hoće li nešto uraditi....
Нема коментара:
Постави коментар