Novoformirano preduzeće JP OIS, nalazi se u
sastavu EPS-a i još nije zaživelo, niti se zna čime će se ono tačno baviti i
šta će od proizvodnih postrojenja ući u njegov sastav.
Moje lično mišljenje, u vezi funkcionisanja ovog
JP je sledeći:
Prvo i osnovno, JP OIS mora biti izdvojeno iz
sastava EPS-a i raditi kao nezavisno preduzeće. Razlog je sledeći: postrojenja
ovog preduzeća su relativno mala, na drugi način se dobija (proizvodi) električna
energija i problemi koji se javljaju su sasvim druge prirode u odnosu na
proizvodne kapacitete EPS-a. Samim tim ovo JP će uvek biti na marginama rada
EPS-a i nikada neće imati punu i potrebnu pomoć, razumevanje i saradnju u
okviru EPS-a.
Za početni rad ovog JP potrebno je da sve male HE
napravljene između 2 Svetska rata uđu u sastav ovog preduzeća, jer one po svom
karakteru i osobinama spadaju tu. Ove HE bi imale trostruku ulogu u okviru JP
OIS. Prva uloga je proizvodnja električne energije, druga uloga bi bila
edukativna, napravio bi se ugovor sa mašinskim i elektrotehničkim fakultetima u
Srbiji da studenti obavljaju svoju praksu u njima i da se upoznaju sa osnovnim
principima rada malih HE.
Treća uloga ovih HE bila bi
turističko-ugostiteljska. Svaka ova stara HE ima u svom sastavu restoran,
ponekad i ribnjak, a mašinske zgrade su prava mala dela arhitekture. Uz njih
treba izgraditi male hotelčiće sa maksimalno 30 kreveta gde bi turisti mogli da
prenoće, ali gde bi bili i smešteni i studenti na praksi.
U sastav ovog preduzeća ušla bi i firma SAVA TENT,
koja je pred gašenjem, a u svom sastavu ima hotel Obrenovac. Prvi sprat hotela
bi se pretvorio u kancelarijski prostor i tu bi bila smeštena direkcija JP OIS.
Ostali spratovi hotela (sobe) nastavile bi da se koriste za rad hotela.
Na poslednjem (VI spratu) hotela nalazi se lokalna
TV i zakupljuje ceo sprat, što je takođe dodatni izvor prihoda.
E sad se dolazi do bitnog, šta i kako u budućnosti
treba da radi ovo JP, odnosno u kom pravcu treba da ide njegov razvoj i
delovanje. Da bi bilo profitabilno i uspešno, mora se baviti samo onim OIE koji
će brzo vratiti uložena sredstva, donositi profit i kojih ima najviše i Srbiji.
Za sve ostale vidove OIE, ovo preduzeće vrši će konsultantske usluge, davati
baznu podršku, pružati pomoć pri izdavanju dozvola i davati stručna mišljenja.
OIE kojih ima najviše u Srbiji su: vetar, voda i
biomasa i na to će se obraćati najveća pažnja i usmeriti poslovanje.
Biomasa je Oi koga ima najviše u Srbiji, može se
koristiti direktno, bez prerade ili pak, da se koristi za proizvodnju biogasa i
kao nusprodukt da se dobija kvalitetno đubrivo za poljoprivredu.
Ovo preduzeće može graditi TE-TO ili samo TO koje
bi bile 100% u vlasništvu preduzeća ili kao suvlasnici sa nekim drugim
investitorom-privatnikom.
Kod direktnog korišćenja biomase, kao energent bi
se koristila drvna biomasa ili komunalni otpad. Jednostavnije rečeno koristili
bi se drvni otpaci iz drvno-prerađivačke industrije, a to je granjevina, kora
drveta, piljevina i strugotina koji ostaju posle obrade drveta u šumama,
strugarama i fabrikama građevinskog materijala. TE-TO koje koriste komunalni
otpad gradile bi se na gradskim deponijama, njihovom izgradnjom smanjio bi se
ili potpuno nestao problem odlaganja komunalnog otpada i zagađenje koje to
odlaganje sa sobom donosi.
Drugi vid korišćenja biomase je prerada, odnosno
dobijanje biogasa, koji se kasnije može koristiti za toplane, za pokretanje
automobilskih motora ili za proizvodnju električne energije.
Za proizvodnju biogasa koriste se otpaci iz
poljoprivredne proizvodnje, otpaci iz klanica, stočni i živinarski izmet,
biorazgradiv komunalni otpad, itd. Sve ovo omogućuje širok spektar izgradnje
postrojenja za proizvodnju biogasa i njihovu rasprostranjenost po celoj Srbiji,
u svim njenim područjima.
Drugi OI kojeg takođe ima puno u Srbiji je vetar.
On je nepresušan izvor energije i potpuno je besplatan. Izgradnja vetrofarmi
moguće je u mnogim delovima Srbije, vlasnička struktura bi u početku bila 50%
uz učešće privatnog investitora, dok bi se kasnije ušlo i u izgradnju
vetrofarmi koje bi bile potpuno u vlasništvu ovog preduzeća.
Treći izvor OIE kojim bi se posebno bavilo ovo JP
je VODA, odnosno planinski potoci i reke, na kojima bi se gradile mikro, mini i
male HE snage do maksimalno 10 MW instalisane snage. Ovde bi se posebno išlo na
suvlasništvo sa privatnim investitorima, najčešće vlasnicima zemljišta preko
koga prelazi vodotok. U 100% vlasništvu JP bi bile samo HE od 2 – 10 MW
instalisane snage, ali njih bi bilo i najmanje.
Zašto ova 3 OIE i zašto ovakva koncepcija
suvlasništva. Odgovor je vrlo jednostavan, a opet i kompleksan.
Prvo, država Srbija trenutno nema novca za potpune
investicije, odnosno da se uđe u 100% vlasništvo postrojenja. Drugo, ovo je
idealan način da se podpomogne razvoj poljoprivrede, razvoj i obnova sela, kao
i da se naprave velike uštede u uvozu energenata.
O razvoju i obnovi sela i poljoprivrede već sam
pisao u ranijim Blogovima, a ovo je samo pojašnjenje kako i na koji način to
uraditi.
