Mogući problemi srpske elektroprivrede u budućnosti

A evo i teksta koji sam takođe poslao “Pravdi” posle dve godine, ali ga, iz ko zna kojeg razloga, nisu objavili.....

          Pre dve godine u ovoj rubrici ukazao sam na moguće posledice koje sa sobom donosi preterana gasifikacija Srbije i Beograda. Ne želim da ispadnem neki „veliki“ stručnjak i prognozer, jer ono što sam predvideo, mogao je uraditi bilo koji iole stručan i pošten energetičar koji razmišlja svojom glavom i ne aminuje političke egzibicije i trendove u energetici Srbije.

Da potsetim čitaoce na prethodni moj tekst. Tada sam napisao da preteranom gasifikacijom Srbije, a naročito Beograda postajemo energetski robovi Rusije, zavisnici od njihovog gasa. Lično nemam ništa protiv Rusije, čak po nekim merilima mogu se smatrati u rusofilom, ali svojoj zemlji, prvenstveno, želim sve najbolje i ne želim da u bilo kom obliku zavisi od bilo koga.

U svom tekstu sam rekao da Rusija iz bilo kog razloga u jednom trenutku može prekinuti isporuku gasa i ako dođe do toga zimi Srbija i Beograd će se smrzavati. Upravo se to i desilo godinu dana kasnije, kada je došlo do spora između Ukraine i Rusije i kada je Rusija obustavila isporuku gasa ne samo nama već i celoj Evropi.

I evo sada, posle dve godine, ponovo ukazujem na nove probleme koji se javljaju u srpskoj elektroprivredi.

Da bi čitaocima bilo jasnije na šta ovoga puta ukazujem, moraću biti malo opširniji. Reč je o nestručnom započinjanju korišćenja nekih od obnovljivh izvora energije. Da li je u pitanju samo nestručnost ili i namera da se obnovljivi izvori energije prikažu kao ne ekonomični, pa čak i opasni po energetiku Srbije vreme će pokazati. Lično se nadam da je u pitanju samo nestručnost, po sistemu „videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu“.

Prvenstveno je reč o izdatim dozvolama za izgradnju vetroelektrana u južnom banatu, na širem području gradova Vršac, Kovin i Pančevo. Sve tri vetroelektrane zajedno imaju predviđen instalacioni kapacitet od oko 400 MW.

Zbog dalje priče, moram naglasiti da sam autor knjige „Vetroenergetika“ (2006.god.). do sada jedine stručne knjige iz ove oblasti kod nas. Što bi se narodnim jezikom reklo „znam o čemu pričam“. Ako iko želi da neka vetroelektrana kod nas što pre proradi. Onda sam to ja. Ali ne ovako i na ovaj način.

Šta je sve pogrešno u ovoj priči oko vetroelektrana.

Prvo njihov geografski položaj. Sve tri elektrane nalaze se u južnom Banatu u košavskom području. To znači da one koriste isti vetar. Radiće sve tri kada ima vetra, a kada ga nema neće biti ni struje iz ovih vetroelektrana.

Drugo, naš sistem za prenos nije potpuno kompjuterizovan i ne može brzo i blagovremeno da reaguje, a nestanak ili dolazak 400 MW je izuzetno ozbiljan udarac za sistem. Može doći do raspada sistema i do velikih havarija. Odnosno Srbija ili delovi Srbije mogu ostati bez struje više časova, a u najgorem slučaju i više dana.

U zemljama gde su vetrogeneratori već godinama u upotrebi i u sistemu, vremenom se došlo do iskustvenog saznanja da mreža, odnosno prenosna energetska linija mora biti minimum osam (8) puta većeg kapaciteta od instalisanih kapaciteta vetroelektrane priključene na tu liniju.

Sistem može bez problema da ispegla oko 10-15% pomeranja od ukupnog kapaciteta. 400 MW u mnogome prelaze kapacitet dalekovoda na koji se priključuju ove vetroelektrane.

Treće, u svim zemljama u kojima je vetroenergetika razvijena imaju posebnu meteorološku službu koja samo radi predviđanje brzine vetra tokom dana, ali i za sledeći dan. Na taj način Dispečer unapred zna hoće li vetroelektrane raditi ili ne, i na koji način da nadomesti nedostatak megavata, ili pak koje blokove TE da potisne sa mreže.

Procena, merenje i predviđanje vetra vrši se najsavremenijim uređajima čije rezultate kompjuterski obrađuje softver sa izuzetno malim procentom greške.

EPS ne poseduje ni softver, ni uređaje, ni službu, ni stručne kadrove i to je još jedna otežavajuća okolnost.

Četvrti problem koji se javlja su kadrovi, odnosno nestručnost (neobučenost) ljudi u ovoj oblasti. Nedostatak stručnog kadra je vidljiv i u drugim oblastima EPS-a u TE i HE. Stručni ljudi ne žele za male pare i u lošim uslovima da rade, a pogotovo da im nadređeni budu ljudi bez ili sa malo znanja u struci, koji su na ta mesta došli preko politike.

Plate u EPS-u su izuzetno niske u odnosu na konkurenciju u okruženju ili na firme koje rade na izgradnji i održavanju energetskih sistema po svetu. I zato imamo odliv stručnog kadra koji prelazi u strane firme za daleko veće plate i bolje uslove rada.

Alati i oprema su zastareli, merni instrumenti stari i neprecizni, a uslovi rada izuzetno otežani u odnosu na evropske i svetske standarde. Na primer u EU rezultati merenja dobijeni instrumentom starijim od 5 godina se ne priznaju, odnosno smatraju se netačnim.

Na osnovu svega navedenog, lično mislim da nismo spremni za rad vetroelektrana i njihovo priključenje na naš elektroenergetski sistem.

Naročito je opasno uključenje tri vetroelektrane koje koriste isti vetar.

Potrebna su velika ulaganja i u opremu i u ljude, stvaranje stručnog kadra iz ove oblasti. Može se, na primer, poslati u Nemačku (kao vodeću zemlju u svetu u ovoj oblasti) na obuku određen broj zaposlenih koji će naučiti kako se radi i (u neku ruku) iskopirati sistem rada i upravljanja.

Bojim se, da ću ponovo biti u pravu, kao i u slučaju gasifikacije, da može doći do havarijskih isključenja, posle manje od godinu dana rada ovih vetroelektrana. Svi parametri govore da sam u pravu i da će se predviđanje obistiniti.

Još nešto se ovih meseci događalo u Srbiji, još jedna, možda i smišljena ekonomsko energetska ludost. Pre nekoliko meseci kroz novine se provlačila vest da Srbija počinje izgradnju svoje prve elektrane na sunčevu svetlost, odnosno postrojenja za proizvodnju električne energije pomoću fotonaponskih kolektora.

Svako ko iole nešto zna o Sunčevoj energiji i procesu proizvodnje električne energije iz sunčeve energije zna da je u Srbiji takva investicija ne isplativa, odnosno ekonomski neodrživa i besmislena. Svaki stručnjak za solarnu (sunčevu) energiju će vam reći da Srbija nema dovoljno sunčanih dana i da energija sunčevog zračenja nije dovoljno jaka da bi bio ekonomski opravdan projekat izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije iz sunčevog zračenja.

Postavlja se pitanje ko je došao na takvu ideju i zašto? Ja, kao neko ko se razume i u ovu oblast,  jer mi je uža struka Obnovljivi izvori energije, lično mislim, da je to delo nekog potpunog laika. Ili, što je još opasnije, nekog ko namerno hoće da zaustavi korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji i još je više unazadi po pitanju energetike.

Jer kako drugačije shvatiti ideju o podizanju sunčeve elektrane u Srbiji, kada se zna unapred da je to neekonomično i neisplativo.

Na moje veliko zalaganje Obrenovac je postao prvi grad u Srbiji koji je iz budžeta opštine finansirao projekat dobijanja tople sanitarne vode pomoću toplotnih sunčevih kolektora. Korišćenje Sunčeve energije za dobijanje tople vode, odnosno za grejanje je ekonomski isplativo i koristi se svuda u svetu. Korišćenjem kolektora ostvaruje se godišnja ušteda električne energije od 50 do 75%. To je isplativa investicija jer se uložena sredstva vraćaju za 2 -3 godine.

Ako pođemo od najgoreg scenarija, da neko hoće da zaustavi proces korišćenja Obnovljivih izvora energije u Srbiji, on bi uradio baš ovo: podigao bi tri velike vetroelektrane koje koriste isti vetar i pokrenuo projekat izgradnje sunčeve elektrane u Srbiji. I onda bi na sva zvona objavio: korišćenje obnovljivih izvora energije je neisplativo, ekonomski neodrživo i opasno za postojeći elektroenergetski sistem Srbije. Zaustavimo svaki vid korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji i vratimo se starim dobrim termoelektranama i nuklearkama.

Da li se stvarno takav scenario sprema Srbiji pokazaće vreme, ja samo da podsetim da je jedan od glavnih uslova za prijem u članstvo EU da svaka država članica mora do 2020-te god. 20% ukupne energije da dobija iz obnovljivih izvora. Da li to neko hoće da nas trajno udalji od ulaska u EU? Da nas energetski unazadi i primora da koristimo i proizvodimo samo „prljavu“ energiju? Sve su to pitanja koja zahtevaju odgovor.