JP Obnovljivi izvori Srbije

Novoformirano preduzeće JP OIS, nalazi se u sastavu EPS-a i još nije zaživelo, niti se zna čime će se ono tačno baviti i šta će od proizvodnih postrojenja ući u njegov sastav.

Moje lično mišljenje, u vezi funkcionisanja ovog JP je sledeći:

Prvo i osnovno, JP OIS mora biti izdvojeno iz sastava EPS-a i raditi kao nezavisno preduzeće. Razlog je sledeći: postrojenja ovog preduzeća su relativno mala, na drugi način se dobija (proizvodi) električna energija i problemi koji se javljaju su sasvim druge prirode u odnosu na proizvodne kapacitete EPS-a. Samim tim ovo JP će uvek biti na marginama rada EPS-a i nikada neće imati punu i potrebnu pomoć, razumevanje i saradnju u okviru EPS-a.

Za početni rad ovog JP potrebno je da sve male HE napravljene između 2 Svetska rata uđu u sastav ovog preduzeća, jer one po svom karakteru i osobinama spadaju tu. Ove HE bi imale trostruku ulogu u okviru JP OIS. Prva uloga je proizvodnja električne energije, druga uloga bi bila edukativna, napravio bi se ugovor sa mašinskim i elektrotehničkim fakultetima u Srbiji da studenti obavljaju svoju praksu u njima i da se upoznaju sa osnovnim principima rada malih HE.

Treća uloga ovih HE bila bi turističko-ugostiteljska. Svaka ova stara HE ima u svom sastavu restoran, ponekad i ribnjak, a mašinske zgrade su prava mala dela arhitekture. Uz njih treba izgraditi male hotelčiće sa maksimalno 30 kreveta gde bi turisti mogli da prenoće, ali gde bi bili i smešteni i studenti na praksi.

U sastav ovog preduzeća ušla bi i firma SAVA TENT, koja je pred gašenjem, a u svom sastavu ima hotel Obrenovac. Prvi sprat hotela bi se pretvorio u kancelarijski prostor i tu bi bila smeštena direkcija JP OIS. Ostali spratovi hotela (sobe) nastavile bi da se koriste za rad hotela.

Na poslednjem (VI spratu) hotela nalazi se lokalna TV i zakupljuje ceo sprat, što je takođe dodatni izvor prihoda.

E sad se dolazi do bitnog, šta i kako u budućnosti treba da radi ovo JP, odnosno u kom pravcu treba da ide njegov razvoj i delovanje. Da bi bilo profitabilno i uspešno, mora se baviti samo onim OIE koji će brzo vratiti uložena sredstva, donositi profit i kojih ima najviše i Srbiji. Za sve ostale vidove OIE, ovo preduzeće vrši će konsultantske usluge, davati baznu podršku, pružati pomoć pri izdavanju dozvola i davati stručna mišljenja.

OIE kojih ima najviše u Srbiji su: vetar, voda i biomasa i na to će se obraćati najveća pažnja i usmeriti poslovanje.

Biomasa je Oi koga ima najviše u Srbiji, može se koristiti direktno, bez prerade ili pak, da se koristi za proizvodnju biogasa i kao nusprodukt da se dobija kvalitetno đubrivo za poljoprivredu.

Ovo preduzeće može graditi TE-TO ili samo TO koje bi bile 100% u vlasništvu preduzeća ili kao suvlasnici sa nekim drugim investitorom-privatnikom.

Kod direktnog korišćenja biomase, kao energent bi se koristila drvna biomasa ili komunalni otpad. Jednostavnije rečeno koristili bi se drvni otpaci iz drvno-prerađivačke industrije, a to je granjevina, kora drveta, piljevina i strugotina koji ostaju posle obrade drveta u šumama, strugarama i fabrikama građevinskog materijala. TE-TO koje koriste komunalni otpad gradile bi se na gradskim deponijama, njihovom izgradnjom smanjio bi se ili potpuno nestao problem odlaganja komunalnog otpada i zagađenje koje to odlaganje sa sobom donosi.

Drugi vid korišćenja biomase je prerada, odnosno dobijanje biogasa, koji se kasnije može koristiti za toplane, za pokretanje automobilskih motora ili za proizvodnju električne energije.

Za proizvodnju biogasa koriste se otpaci iz poljoprivredne proizvodnje, otpaci iz klanica, stočni i živinarski izmet, biorazgradiv komunalni otpad, itd. Sve ovo omogućuje širok spektar izgradnje postrojenja za proizvodnju biogasa i njihovu rasprostranjenost po celoj Srbiji, u svim njenim područjima.

Drugi OI kojeg takođe ima puno u Srbiji je vetar. On je nepresušan izvor energije i potpuno je besplatan. Izgradnja vetrofarmi moguće je u mnogim delovima Srbije, vlasnička struktura bi u početku bila 50% uz učešće privatnog investitora, dok bi se kasnije ušlo i u izgradnju vetrofarmi koje bi bile potpuno u vlasništvu ovog preduzeća.

Treći izvor OIE kojim bi se posebno bavilo ovo JP je VODA, odnosno planinski potoci i reke, na kojima bi se gradile mikro, mini i male HE snage do maksimalno 10 MW instalisane snage. Ovde bi se posebno išlo na suvlasništvo sa privatnim investitorima, najčešće vlasnicima zemljišta preko koga prelazi vodotok. U 100% vlasništvu JP bi bile samo HE od 2 – 10 MW instalisane snage, ali njih bi bilo i najmanje.

Zašto ova 3 OIE i zašto ovakva koncepcija suvlasništva. Odgovor je vrlo jednostavan, a opet i kompleksan.

Prvo, država Srbija trenutno nema novca za potpune investicije, odnosno da se uđe u 100% vlasništvo postrojenja. Drugo, ovo je idealan način da se podpomogne razvoj poljoprivrede, razvoj i obnova sela, kao i da se naprave velike uštede u uvozu energenata.

O razvoju i obnovi sela i poljoprivrede već sam pisao u ranijim Blogovima, a ovo je samo pojašnjenje kako i na koji način to uraditi.

PLAN ENERGETSKOG RAZVOJA OBRENOVCA

CILJ: Obrenovac kao vodeći grad Srbije u upotrebi obnovljivih izvora energije i najveći energetski centar u državi, sa najvećom primenom energetske efikasnosti. Grad štednje, održivog razvoja i energetske budućnosti. Obrenovac, lider u korišćenju obnovljivih izvora energije, energetskoj efikasnosti i novih tehnologija.

PREDLOZI ZA PLAN ENERGESKOG RAZVOJA

1.     U urbanističke uslove za izgradnju novih zgrada treba da bude uvedeno da zgrade poseduju koeficijent toplotne provodljivosti kao i u zemljama EU. Takođe, sve nove zgrade moraju da poseduju sisteme toplotnih sunčevih kolektora pomoću kojih će se zagrevati potrošna topla voda u centralnom bojleru zgrade.

2.     Sve starije zgrade u Obrenovcu opremiti sistemima toplotnih sunčevih kolektora i centralnim bojlerom za dobijanje potrošne tople vode. Zgrade koje su sa ravnim krovovima, pokriti lakim kosim krovnim konstrukcijama.

3.     U svim centralnim bojlerima postaviti razmenjivače toplote da bi se u vreme grejne sezone koristilo daljinsko centralno grejanje, kao izvor toplote, za grejanje tople vode.

4.     Postaviti kalorimetre u sve stanove koji se greju preko sistema daljinskog grejanja i vršiti naplatu preko utrošene energije, a ne po kvadratnom metru površine.

5.     Sve starije zgrade u Obrenovcu izolovati toplotno i dovesti ih na nivo standarda koji važi u zemljama EU. Istovremeno srediti i fasade i oluke.

6.     Javna rasveta na teritoriji GO Obrenovac da bude na sistemu fotonaponskih kolektora i akumulatora, kao i da se koriste štedljive sijalice.

7.     Osvetljenje hodnika stambenih zgrada i opštinskih objekata da se napaja preko sistema fotonaponskih kolektora i akumulatora.

8.     U svim javnim objektima u vlasništvu GO Obrenovac postaviti rasvetu sa štedljivim sijalicama.

9.     Obdaništa u Obrenovcu opremiti sistemom toplotnih sunčevih kolektora za dobijanje tople potrošne vode.

10. Škole na teritoriji GO Obrenovac koje imaju sportsku salu, opremiti sistemom toplotnih sunčevih kolektora za dobijanje tople potrošne vode.

11. Toplotno izolovati sva obdaništa, škole, Domove kulture, na teritoriji GO Obrenovac.

12. Pomoću geotermalne energije i toplotnih pumpi izvršiti grejanje javnih objekata po selima Obrenovca: Domova kulture, škola, obdaništa itd.

13. Velikim uzgajivačima stoke i živine, kao i privatnim klanicama, putem jeftinih i povoljnih kredita, i poreskim olakšicama, omogućiti da naprave postrojenja za proizvodnju biogasa. Napraviti sa njima dugogodišnji ugovor o otkupu biogasa i suvlasnički ugovor, a sav vozni park opštine i opštinskih JP opremiti uređajima za biogas.

14. Zbog tačke 13 mora se napraviti skladište i točionica biogasa u vlasništvu Opštine, verovatno će se morati i formirati posebno JP koje će upravljati skladištem i točionicom biogasa kao i biti suvlasnik postrojenja za proizvodnju biogasa. Na toj točionici bi se snabdevali i građani Obrenovca biogasom.

15. Proizvođačima cveća i povrća koji imaju staklenike i plastenike, isporučiti o trošku opštine, sisteme toplotnih sunčevih kolektora, pomoću kojih bi se vršilo grejanje staklenika i plastenika.

16. U drvnom kombinatu „Bora Marković“ pokrenuti proizvodnju biogasa (i tu bi suvlasnik bilo novoformirano opštinsko JP) i deo tog biogasa koristiti za proizvodnju električne energije, a deo distribuirati u prodaju.

17. Poljoprivredni kombinat „Dragan Marković“ takođe od svojih otpadaka: slame, kukuruzovine, stočnog izmeta, bi koristio za napravljeno postrojenje za proizvodnju biogasa. Jedan deo dobijenog biogasa bi koristili za svoje potrebe, dok bi drugi deo preuzimala opština Obrenovac.

DINAMIKA RADOVA

1.     U prvoj polovini godine (prva godina vlasti) odrediti prioritete i izraditi projekte za ceo plan, odnosno za sve predviđene radove. (predviđena sredstva – 800.000 €).

2.     U drugoj polovini „prve“ godine odraditi obdaništa, škole i seoske Domove kulture. (predviđena sredstva – 1.200.000€)

3.     U prvoj polovini „druge“ godine uraditi sve zgrade u užem centru Obrenovca, tj. ulice V.Karadžića, V.Mišića, M.Obrenovića. Poslovi: izolacija i fasade, kosi krovovi, sistem toplotnih sunčevih kolektora sa centralnim bojlerom, osvetljenje hodnika sa fotonaponskim kolektorima. (predviđena sredstva – 2.500.000€)

4.     Druga polovina „druge“ godine nastavak radova na zgradama u naseljima: Stara ciglana, Stočna pijaca, Dudovi, Rojkovac i naselje Sava. (predviđena sredstva – 2.500.000€)

5.     Prva polovina „treće“ godine: preostale zgrade u Obrenovcu, skladište i točionica biogasa, ugovor sa odgajivačima stoke, živine i klanicama i izgradnja fabrika biogasa. Hodničko osvetljenje svih opštinskih zgrada pomoću fotonaponskih kolektora. (predviđena sredstva – 2.000.000€)

6.     Druga polovina „treće“ godine: Kombinati Dragan i Bora Marković (udeo u vlasništvu i dugogodišnji ugovor o isporuci biogasa), ulična rasveta na teritoriji GO Obrenovca pomoću fotonaponskih kolektora. (predviđena sretstva – 2.000.000€)

7.     Prva polovina „četvrte“ godine: postavljanje kalorimetara u sve stanove u Obrenovcu. (predviđena srestva – 1.600.000€)

8.     Druga polovina „četvrte“ godine: sistemi toplotnih sunčevih kolektora za grejanje plastenika i staklenika. (predviđena sretstva – 800.000€)

NAČIN FINANSIRANJA

1.     Budžet grada Obrenovca (60% ukupnih sredstava)

2.     Budžet grada Beograda (10% ukupnih sredstava)

3.     Razvojni fondovi Republike Srbije (30% ukupnih sredstava)

4.     Ako je potrebno: podizanje kredita u iznosu od max. 15% vrednosti kompletne investicije.

5.     Za zgrade Obrenovca: učešće stanara 15% od ukupne cene investicije. Stanari plaćaju na 12 mesečnih rata, preko računa za usluge JKP Obrenovac.

6.     Učešće privatnika i preduzeća u investicijama sa njihovim udelom u vlasništvu i ugovorom sa opštinom Obrenovac.

Ovaj Plan, sa nekom manjim izmenama, zbog specifičnosti Opštine, može se primeniti i na drugim gdadovima u Srbiji. Izuzetno je štedljiv i daje olakšice u Budžetu Opštine kasnije, odnosno omogućava veću količinu novca za neke druge stavke Budžeta, jer se smanjio trošak, goriva (benzina i dizela), trošak toplotne i električne energije itd.

Sve to dovodi do toga da se ušteđena sredstva mogu preusmeriti na neke druge poslove, važne za Opštine, tj. gradove. Infrastruktura, socijalna davanja itd.

Konstruktivna kritika - Šta mislim da ne valja i šta zameram

Ovaj tekst se odnosi na rad, a prvenstveno na izjave Ministarke za energetiku u trenutnoj vladi Republike Srbije.

Sve dosadašnje izjave naše Ministarke bile su političke, za široke narodne mase, kao da smo tek ušli u kampanju za izbore. I totalno su neutemeljene u odnosu na trenutnu energetsku situaciju i vrlo često potpuno neizvodljive u praksi.

To je jako štetno po vladu Republike Srbije, po njenu stranku (SNS) kojoj pripada, a posebno po nju samu iz više razloga, a navešću najbitnije:

1.                           Stiče se utisak da je vlada, a samim tim i stranka, postavila lošeg, nestručnog i nadasve neozbiljnog čoveka na mesto Ministra za energetiku;

2.                           Stiče se utisak da Ministarka uopšte nema uvid u stvarno stanje stvari i da uopšte ne vlada materijom, kao i da ne poznaje sistem rada i fukcionisanja EPS-a i EMS-a;

3.                           Gubi lični kredibilitewt kod stručnih ljudi, jer se stiče utisak da nema znanja i stručnosti za posao koji obavlja. a to je jako loše po posao i reforme, jer se pravi otpor izazvan pogrešnim izjavama i pričama.

Međutim, ono što mene jako brine je odsustvo plana delovanja, plana za restruktuiranje energetike i koliko mi je poznato, ne konsultovanje sa stručnim ljudima.

Kada se pripremate za preuzimanje vlasti, Vi spremate i nekakav plan za rad i delovanje. To ne vidim da postoji kod naše Ministarke.

Program u „Beloj knjizi“ za energetiku SNS-a je nešto što se odprilike zove: „Kako mali Đokica zamišlja da nešto bude“. To je program, načelne tačke delovanja neke stranke u nekoj oblasti i uglavnom je politički obojen.

Plan je nešto sasvim drugo, njega prave ljudi koji su do detalja upoznati sa situacijom u energetici, do detalja je razrađen, šta i kako će se raditi, šta ima prioritet, itd. E tog plana nema, bar ga ja ne vidim, a na osnovu njega se daju izjave za medije. I u tom slučaju svima, a posebno stručnom delu javnosti će biti jasno o čemu se radi, na šta će se obraćati posebna pažnja i šta je prioritet.

Ovako ispada, da je sve samo reklama, i to loša jako štetna. I po vladu RS i po stranku (SNS), a posebno po Ministarku energetike.

Osvrnimo se konkretno na samo par izjava i nastupa Ministarke i malo ih proanalizirajmo:

„2 sata u dnevnom delu dana jeftinija struja“

Izjava koja je svakom iole stručnom čoveku u zemlji izazvala salve smeha. A sve je prosto i golim okom vidljivo. EPS je trenutno gubitaš, između ostalog i zbog nerealno niske cene kWh (socijalne), koja je ekonomski neodrživa. Ne postoji ekonomska računica, a ni tehnička mogućnost (što je takođe bitno) da se ovo izvede. Ekonomski je moguće, samo ako se za 3 sata smanji trajanje noćne jeftinije tarife, ali onda se ništa značajno nije dobilo, zar ne. A tehnički gledano, značajno povećanje potrošnje, pitanje je da li bi sistem u ovakvom stanju trenutno, mogao da izdrži.

Naravno, od ta 2 sata nije bilo ništa i sad joj se svi smeju i prozivaju je zbog te izjave. A koja je, uzgred budi rečeno, bila potpuno nepotrebna i ispostavilo se na kraju, jako štetna.

„Gradićemo Kolubaru B“

Još krajem 60-tih i početkom 70-tih godina prošlog veka u svetu je uspostavljeno ekonomsko pravilo (kao DIFOLT), da je neekonomično graditi TE pored nalazišta (kopa uglja) energenta, a dovlačiti vodu. I to ekonomsko pravilo važi i poštuje se svuda u svetu još uvek, sem kod nas, mi smo izgleda, uvek, mimo sveta.

Posebno je interesantno, da je naš čovek jedan od rojice ekonomista koji su naučno dokazali to pravilo. Druga dvojica su Amerikanac i Francuz i svaki od njih je nezavisno pravio svoju ekonomsku analizu, a rezultati su bili isti.

I pored toga, što se sve to zna, naša Ministarka, koja je, uzgred, ekonomista po struci, najavljuje gradnju „Kolubare B“. A zna se da je to ekonomski neisplativa investicija. Još se najavljuje ulaganje stranog kapitala u njenu izgradnju.

I sad ja moram najprostijim rečima da pitam: „Koja će budala da uloži para koliko koštaju dve (2) TE, da bi dobio jednu (1) TE.“ Jer sistem za dopremanje vode i akumulacija koštaju koliko i izgradnja jedne TE, a da ne pominjem potrošnju pumpi za vodu. A pride je proizvedeni kWh skoro duplo skuplji nego proizvedeni kWh na TENT „B“.

I gde je tu ekonomska računica, ko je vidi neka mi javi i prosvetli me, pošto je ja ne vidim.

Ne bih dalje ulazio u komentarisanje i raspravu drugih izjava i nastupa naše Ministarke, jer i ovako izgleda da sam protiv nje. A nisam, zaista nisam i lično joj želim puno uspeha, ali ne sme više tako da se ponaša i mora da pazi šta izjavljuje.

Lično mislim da je sa dobrim željama i namerama stupila na dužnost, ali mora više da se konsultuje sa ljudima iz struke i da uvaži njihova mišljenja.

I ovaj tekst je moje mišljenje i možda ja i nisam u pravu, ali sam prvenstveno dobronameran.....

Obnovimo selo, pokrenimo Srbiju

Već sam u prethodnim tekstovima pisao da biogas i mini i mikro HE mogu pokrenuti i oživeti sela Srbije, ali takođe mogu i znatno doprineti ukupnom preporodu Srbije, kako industrijskom, tako i ekonomskom.

Napomenuo sam već, da upotrebom biogasa, umesto naftnih derivata za pokretanje motora automobila, kamiona, autobusa, poljoprivrednih i građevinskih mašina, Srbija može uštedeti značajna devizna sredstva i smanjiti uvoz nafte.

Svaka zemlja koja zavisi od uvoza energenata je podložna ucenama i lako je izvršiti pritisak na nju, obustavljanjem isporuke energenata (u ovom slučaju nafte i gasa). Takav položaj Srbija sebi ne sme da dozvoli (više).

Ali vratimo se mi na priču o oživljavanju sela i Srbije u celini. OIE, a posebno mini i mikro HE i postrojenja za proizvodnju biogasa su šansa. Evo ukratko i zašto:

Oba ova izvora obnovljive energije najveću primenu imaće u seoskim područjima zbog samog izvora – vode, gnojiva i poljoprivrednih otpadaka. Da bi se obezbedili uslovi za siguran i stabilan rad ovih postrojenja potrebno je uraditi nekoliko stvari:

·        izgraditi dobru putnu mrežu do sela,

·        obnoviti i popraviti distributivnu električnu mrežu,

·        napraviti dobro vodosnabdevanje (izgraditi vodovod),

·        dovesti telefon i internet (zbog komunikacije i upravljanja)

Sve ovo nabrojano će doprineti poboljšanju opštih životnih uslova na selu, podizanju životnog standarda i konfora, ali neće vratiti ljude na selo.

I tu na scenu stupa vlada Srbije, odnosno Ministarstva energetike i poljoprivrede. Bez njihovog učešća i ozbiljnih obaveza ništa.

Ministarstvo energetike mora napraviti takav dil sa vlasnicima zemlje preko koje protiče voda, da će im garantovati isplatu proizvedene električne energije iz HE i dati trajnu porodičnu platu od na primer 15.000 din. Tu platu bi primao 1 član domaćinstva, a ona bi bila porodično nasledna dokle god HE radi, odnosno postoji i proizvodi električnu energiju.

To bi dalo sigurnost seljaku da će imati siguran prihod, omogućilo mu da se posveti uzgoju stoke i ostalim poljoprivrednim proizvodima.

Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede bi sklopilo sa seljakom ugovor o garantovanom otkupu proizvoda sa nekom realnom cenom (koja bi se menjala) u zavisnosti od inflacije i promene cena robe na tržištu.

Na taj način se omogućava vrlo visoka zarada ljudi koji bi se vratili i živeli na selu, siguran ekonomski oporavak sela i njegov razvoj i prosperitet. Tako seljak ne bi morao da brine o plasmanu svojih proizvoda, imao bi garantovanu platu i sve što pretekne od proizvoda, koristio bi za sebe i svoju porodicu.

Sličan princip bi se primenio i kod onih koji bi proizvodili biogas. Takođe bi Ministarstvo garantovalo istu trajnu naslednu porodičnu platu i garantovalo bi otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda. Ne bi se pravila razlika.

Kod proizvodnje biogasa ima još jedan bitan detalj, nusproizvod od koga bi se takođe mogla ostvarivati zarada, a to je ostatak od proizvodnje biogasa, odnosno visokokvalitetno organsko đubrivo u tečnom i čvrstom stanju.

Tečno đubrivo (substrat) je ono što se upakovano u flaše prodaje po poljoprivrednim apotekama za đubrenje cveća ili za đubrenje staklenika i plastenika sistemom „kap po kap“. Seljak bi mogao da ostvaruje dodatnu dobit pakujući i prodavajući taj substrat, ili pak da ga koristi za svoje plastenike i staklenike, ako ih ima.

Čvrsti ostatak, organsko đubrivo je kvalitetnije i bolje od običnog stajskog đubriva i takođe se može pakovati u džakove i prodavati. Ono bi takođe postalo deo prihoda seljaka. S druge strane, ako već ima njive koje obrađuje može ga koristiti za đubrenje svojih njiva, a višak, ako ga ima, prodavati.

Garantovana zarada u oba slučaja, sa ovakvim cenama, koje trenutno važe kod nas, sigurno bi premašivala 3-4 puta prosečnu zaradu u Srbiji koja sada iznosi oko 43.000 din. To znači da bi zarada seoske porodice sigurno bila veća od 129.000 din. mesečno, a verovatno i veća od 171.000 din. mesečno.

Gledajući koliko je naroda koji je otišao sa sela u grad i tamo radi za 30-50 hiljada dinara mesečno, ili čak uopšte i ne radi, jasno je da bi povratak na selo, na dedovinu, bio više nego izvestan i siguran.

I zato, hajde da se pokrenemo, hajde da pokrenemo Srbiju, hajde da radimo i zarađujemo....Od nas, za nas i našu decu....

Ajmo raditi

Svaka iole normalna država želi da je što manje zavisna od uvoza energenata, odnosno od uvoza energije. Očigledno je da mi još nismo normalna država, jer još ne preduzimamo ništa po pitanju smanjenja uvoza energenata (nafta, gas) i smanjenja odliva deviza.

Srbija nema sopstvenu naftu (ima al zanemarljivo) i gas, pa ih uvozi, ali Srbija te energente može zameniti sa drugim, koje ima, i može ih praviti. Zašto naši automobili moraju koristiti uvozne derivate nafte, benzin, dizel, TNG.

Možemo sami praviti zamenu za njih, a to su biodizel i biogas. To dvoje Srbija može sama da proizvodi, iz sopstvenih resursa i da sem smanjena deviznog odliva, smanji i energetsku zavisnost, koja neumitno vodi i u političku zavisnost. A upravo to možemo sprečiti proizvodeći i koristeći biodizel i biogas.

Proizvodnjom biogasa dobijaju se mnoge koristi za Srbiju, a velika količina njih je „takozvana“ sporedna dobit.

Biogas je u stvari metan, dobija se anaeorobnim vrenjem organskih materija. Metan ima široku primenu, može se koristiti za pokretanje svih vrsta SUS motora, na automobilima, kamionima, građevinskim i poljoprivrednim mašinama. Takođe može se sagorevati pomoću posebnih gorionika i koristiti za proizvodnju toplotne, ali i električne energije u kogeneracijama.

U toku proizvodnje biogasa, kao nusprodukt javlja se, tačnije ostaje, vrlo kvalitetno đubrivo u čvrstom i tečnom stanju (supstrat). Ovo đubrivo se može prodavati (što je još jedna vrsta prihoda) ili se koristi u sopstvenoj proizvodnji ekološki zdrave hrane.

Biogas se može proizvoditi od raznog organskog otpada i na raznim lokacijama. Na primer:

·        postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (trulež odvojen kao prljavština)

·        gradske deponije đubreta (separacijom izdvojene organske materije)

·        farme za tov stoke i živine

·        farme za proizvodnju mleka i jaja

·        industrije za preradu ulja iz žitarica (otpaci od zrnevlja)

·        seoska domaćinstva i njihov otpad (stočni izmet, granjevina, slama, trava, itd.)

·        drvna industrija, proizvodnja nameštaja (piljevina, kore od drveta, itd.)

Kod biogasa kao energenta za automobilske motore, važno je naglasiti da kada se metan koristi kao energent, auto pređe 5x više kilometara za isti iznos novca, nego auto na benzin.

Srbija bi sve vrste javnog prevoza mogla da prebaci na metan, sve automobile u opštinama i Javnim preduzećima, vozila hitne pomoći, vatrogasce, vozila vlade, itd.

Budžet koji se izdvaja za potrošnju goriva tih automobila, smanjio bi se 5x i eto odmah velike uštede novca. Samim tim bi se smanjio i uvoz nafte.

Proizveden biogas (metan) koji bi se koristio u kogeneracijama proizvodio bi toplotnu i električnu energiju i to u odnosu 3:1. Drugim rečima to znači da na 1 MW električne energije bi se dobilo 3 MW toplotne energije. Ta dobijena toplotna energija, u zavisnosti od položaja gde se kogeneracija nalazi, koristila bi se ili za grejanje stanova i prostorija, ili za grejanje staklenika i plastenika (povrće, cveće, itd.), pa čak i za sušare, za sušenje voća, povrća, lekovitih trava, itd.

Možda i najbitniji segment ove priče je oživljavanje sela, njegov razvoj, povratak mladih na selo i otvaranje novih radnih mesta.

Izgradnjom postrojenja za proizvodnju biogasa u seoskim sredinama, doći će do razvoja sela i povratka na selo mnogih koji namaju posao a žive u gradu.... Prilikom izgradnje fabrike biogasa, moraće se izgraditi i asfaltirati putevi do sela i kroz selo. Zbog stabilnog rada postrojenja potrebno je imati dobro napajanje el.energijom, što znači treba popraviti, a i po potrebi izgraditi novu električnu mrežu. Za rad postrojenja za proizvodnju biogasa potrebna je i voda, samim tim, doći će i do izgradnje vodovodne mreže kroz selo. Sve ovo znatno će poboljšati uslove i kvalitet života na selu, a stvoriće se i uslovi za dalji razvoj sela i povratak ljudi u njega.

Sve ovo nabrojano, stvoriće veliku količinu novih radnih mesta, angažovanje građevinskih i mašinskih preduzeća, kao i pokretanje privrede i proizvodnje. Samim tim neće doći samo do razvoja sela, već i cele zemlje, jer će se mnogi zaposliti i krenuće proizvodnja svuda u državi.

Trenutno se i Srbija i njeni građani rasipnički odnose prema energiji. Trošmo je kao da smo najbogatija zemlja na svetu, ne obraćamo pažnju na energetsku efikasnost i ne pokušavamo da štedimo.

Takav stav i odnos prema energiji bilo kakve vrste moramo hitno promeniti. Predvodnik u svemu, pa i u ovome, mora biti država, a ovo je jedan od načina za to.

Građani moraju sami da vide na delu i u postupcima da je sama država počela da štedi, i to da štedi na sebi samoj i da racionalno i pametno koristi svoje resurse, a posebno energiju.

Čim država smanji uvoz nafte i gasa, počne da ih menja sa biodizelom i biogasom, a istovremeno počne da podstiče proizvodnju istih u privatnom sektoru, i sami građani će brže i lakše da se preorjentišu i prilagode novom trendu i novoj situaciji. Pokrenuće se proizvodnja, privreda će živnuti, otvoriće se nova radna mesta i sveukupna ekonomska situacija će se poboljšati. Samim tim, život će biti bolji i kvalitetniji, sadržajniji, a cena energenata će moći da poraste bez drastičnog udara na kućni budžet.

I da se vratimo na početak priče, država je jaka i nezavisna, ako ne zavisi od uvoza energenata. Država koja sebi dozvoli da zavisi od uvoza energenata, politički je nestabilna i podložna ucenama. Ekonomija je uvek uslovljena cenama energenta i uvek je u opasnostida stane ili uspori svoj rast i razvoj.

Zašto da to Srbija sebi uradi, zašto da bude ucenjena i slaba, kada možemo sami sebi odrediti sudbinu. Sami možemo proizvoditi razne vrste energije, pa čak je i izvoziti, kada potpuno razvijemo upotrebu svih svojih resursa. Radno sposobno stanovništvo bi bilo uposleno, ekonomija zemlje bi napredovala, a životni standard bi se približio, a možda i izjednačio sa zemljama zapadne Evrope.

Vreme je da zavrnemo rukave i: Ajde da radimo....

Hoćemo li raditi od temelja

Sve više ovih dana čujemo i vidimo na TV_-u i čitamo po novinama o potrebi za štednjom energije, toplotnoj izolaciji kuća (zgrada), o izgradnji malih i mini HE, o solarnim elektranama, itd. O tome ja pričam već više od 10 godina, 5 knjiga sam napisao sa tematikom OIE, ali ništa konkretno i značajno se ne dešava.

Ponovo, po treći ili četvrti put kreće priča o izgradnji bloka TENT B3, čija je gradnja bila predviđena još početkom 80_-tih godina prošlog veka.

Gledam našu novu Ministarku Energetike koja se slika, otvara solarne elektrane od celih 50kW instalisane snage, ili potpisuje kojekakve ugovore o namerama i saradnji. I iz dana u dan mi je sve jasnije da ništa novo neće da se desi i da neće biti nekog značajnijeg boljitka. Jer, kuća se ne gradi od krova, već od temelja.

Zašto ovo kažem i zašto mislim da se ništa značajno neće desiti i promeniti. Vrlo je prosto objašnjenje:

Ako se zna da imate veliku potrošnjuelektrične i toplotne energije, a ništa ne preduzimate da tu potrošnju sprečite, odnosno smanjite, već hoćete da gradite nove proizvodne kapacitete, to je to.Već sam pisao koje korake treba preduzeti i koja će se ušteda ostvariti, i ako se sve uradi, da nam novi kapaciteti možda čak i nisu potrebni, bar ne odmah.

Ali sad, ovim tekstom, hoću da ukažem na nekoliko drugih stvari, podjednake važnosti i velike korisnosti.

Ako bi Srbija počela sad, ovog trenutka, da se postavljaju toplotne izolacije na sve zgrade i kuće, pokrenula bi se srpska privreda (posebno) građevinska. U trenu bi se otvorili poslovi i ukazala potreba za angažovanjem na hiljade i hiljade radnika. Krenula bi proizvodnja i prodaja građevinskog izolacionog materijala, a sa njim i svega ostalog.

To su značajni poslovi i mnogo više radnih mesta, nego da krene gradnja bloka B3.

Druga stvar, na kraju želim da skrenem pažnju da su gubici u distribuciji (mreži) elektoenergetskog sistema. Već godinama se u EPS_-u šuška (tajno govori) da su gubici u prenosu dostigli neverovatnih 30% od proizvedene el.energije.

Gubici u prenosu nastaju usled: velike samopotrošnje starih brojila, krađe el.energije, zastarelog prenosnog sistema i uređaja, itd. Međutim, sve to ne bi trebalo da pravi gubitak od 30%. Da naglasim, i meni je 30% vrlo neverovatno, ali sve više mislim i da je istinit.

I dolazimo do najbitnijeg, ko pravi taj gubitak i šta se dešava sa tom „izgubljenom“ el.energijom.

Najlogičnije rešenje je da je u pitanju pljačka, i to pljačka na visokom državnom nivou, na nivou menadžmenta EPS_-a, EMS_-a i ministarstva, kao i privatnih lica koja trguju (prodaju i kupuju) električnu energiju.

To, drugim rečima, znači da neko deo proizvedene el.energije prisvaja, pretvara u gubitak u prenosu i za lepe pare prodaje po svetu. Ja drugo objašnjenje za gubitke od 30% u prenosu el.energije.

Godinama nijedan Ministar Energetike nije hteo da se pozabavi ovom temom, odnosno problemom gubitaka u prenosnom sistemu. A to me opet navodi na pomisao, da svi prethodni ministri ili nisu smeli da diraju u „osinje gnezdo“ ili su imali svoje učešće (u procentima) u svemu ovome.

I priča se ponovo vraća na našu novu Ministarku Energetike. Po svemu sudeći ni ona se neće baviti ovim temama, a upravo to je „zidanje kuće od temelja“, odnosno dovođenje stvari u red i pravljenje preduslova da Srbija od uvoznika, postane izvoznik el.energije.

Ako se hitno ne krene u štednju energije, ne izvrši toplotno izolovanje kuća i zgrada u Srbiji. Ako se hitno ne reši pitanje gubitaka u prenosu i ne začepe te „rupe“ kroz koje „curi“ el.energija, ništa nismo uradili.

Džabe gradimo B3 u ovako teškim i nepovoljnim ekonomskim uslovima, jer i taj blok neće doneti drastični dobitak, a vreme njegove otplate će se produžiti. Samim tim, umanjuje se njegova ekonomska opravdanost i rentabilnost.

Da zaključimo na kraju, bez smanjenja gubitaka i krađa, bez uvođenja velike štednje, što bi reko naš narod: „džaba krečimo“, odnosno džaba ćemo ulagati u izgradnju bloka B3 na TENT_-u.

Pre njegove izgradnje moramo postaviti zdrave osnove, srediti temelj EPS_-a i EMS_-a pa tek onda ulaziti u gradnju novih kapaciteta.

I na kraju, da ne budem pogrešno shvaćen, nisam protiv izgradnje B3, niti bilo kog novog kapaciteta, već samo želim da oni ne budu uzalud građeni i da se sa njihovom proizvodnjom ne bogate neki ljudi, već da to bude dobrobit za celu državu Srbiju.

Solarne elektrane kod nas, DA ili NE ?

Na početku, da odmah kažem zašto sam protivnik fotonaponskih (solarnih) elektrana kod nas.

1.     Zauzimaju suviše dragocenog prostora, kojeg nemamo za bacanje, jer smo mala zemlja. A to je i najčešće ili obradiva zemlja ili pašnjaci.

2.     Nemamo dovoljno sunčanih sati (dana) za rad punim kapacitetom te elektrane.

3.     Ekonomski je daleko slabije isplativa nego elektrane na biogas i biomasu, koje imammo u velikim količinama.

Naravno, sve ovo se odnosi na državno ulaganje. Privatnik ako vidi računicu da tako nešto pravi, neka pravi, nemam ništa protiv.

E sad, kada sam sve ovo rekao, da posvetimo malo pažnju „famoznoj“ fotonaponskoj elektrani koju Italijani navodno hoće da grade kod nas. Da vidimo prvo šta znamo i na šta sumnjamo. Meni lično, to jako liči na neku prevaru, na neku mutnu radnju, ali nisam još sasvim siguran, jer nemam dovoljno podataka.

Šta do sada znamo o „famoznoj“ solarnoj elektrani:

1.     Sva proizvedena struja prodavaće se i trošiti u Italiji,

2.     Pravi se na površini od 33 hektara,

3.     Ne znaju se uslovi ugovora, ni koliki je zakup zemljišta,

4.     Na kom mestu i na kom zemljištu je predviđena izgradnja. kažu da nije na obradivom i građevinskom zemljištu,

5.     Treba da bude savremena elektrana sa panelima koji prate sunčevu putanju.

E sad da počnemo s objašnjenjima i postavljanjem pitanja.

Koja je korist države Srbije i EPS-a, ako nismo suvlasnici elektrane. Gde je tu naša zarada, u prenosu?, u zakupu zemljišta? To je više nego zanemarljiva zarada, ako se bolje pogleda.

Čisto sumnjam da su Italijani pristali da zakup zemljišta plaćaju više od 100€/ha godišnje, a to je 3.300€/godišnje, što je smešno.

33ha je ogromna površina i u pitanju su sigurno livade, odnosno pašnjaci, koji će biti uništeni izgradnjom ove elektrane. Nadam se da nije u pitanju šuma – što bi bilo još strašnije. Kamenjar ili brdovito područje nije opcija, jer to zahteva velike i skupe građevinske radove koji bi još više poskupeli proizvodni kWh, i produžilo vreme otplate ovog postrojenja.

Ovakvo savremeno postrojenje, s panelima koji pomoću elektro motora prate sunčevu putanju su kompjuterizovna i ne zahtevaju ljudsko prisustvo, jer je nadzor njihovog rada i praćenje sistema takođe kompjuterizovano. Sve se prati i nadzire putem linka i interneta. To znači da nema novih radnih mesta i zapošljavanja, sem 5-6 radnika za čuvanje (obezbeđenje) postrojenja.

Generalno, kada se pogleda, Srbija je samo na šteti, odnosno, ne vidi se da ima ikakvu korist od te „famozne“ solarne elektrane.

A šta imaju Italijani? Prvo i osnovno je da ne zauzimaju svoju zemlju i da je zakup ovog zemljišta uzet po mnogo jeftinijim zakupnim cenama nego u Evropi. Cena zakupa zemljišta u Evropi je od 500-1000€/ha godišnje. I to je ono najvažnije i tu im je najveća zarada i isplativost.

Verovatno su i građevinski radovi i radni sat jeftiniji, pa je i to razlog izgradnje solarne elektrane kod nas. I ako su nas obavezali da mi damo neke pare za tu elektranu, ili da im ništa ne naplatimo (dozvole, saglasnosti ili ne daj Bože, besplatan prenos struje), to im se itekako isplati.

Vreme otplate postrojenja solarne elektrane je najduže od svih postrojenja OIE. Vreme otplate elektrana na biogas i biomasu je 5 – 7 godina, instalcije toplotnih solarnih kolektora se isplaćuju za 3 – 5 godina. A vreme otplate fotonaponskih elektrana je i do 12 godina, znači najduže, a samim tim i najneekonomičnije.

I da se zna, ja sam protivnik solarnih elektrana kod nas, sa ovakvim sistemom iskorišćenja, ali nisam protiv upotrebe fotonaponskih panela uopšte. Oni imaju svoju svrhu i to značajnu u našoj energetici.

Fotonaponske panele treba koristiti za javnu rasvetu i za rasvetu po hodnicima zgrada. Takođe, imaju značajnu ulogu na mestima do kojih je jako teško ili neekonomično dopremiti električnu energiju.

I ponovo se nameće pitanje koje stalno ponavljam. Da li to neko namerno hoće da prikaže kako su OIE neisplativi, ili ljudi koji o tome odlučuju su totalno nestručni i neobrazovani, pa im se svašta protura. I zato ponovo molim, hajde malo uključite stručne ljude u odlučivanje i/ili makar saslušajte šta imaju da vam kažu i predlože.

SOLARNI PUNJAČ ZA MOBILNE TELEFONE KRAĐA - GODINE U OBRENOVCU

Ono što se poslednjih godina dešava u vezi OIE je da se pridaje značaj i reklamira nešto što uglavnom nema veze sa OIE i totalno je energetski neefikasno i neisplativo. kao da neko namerno hoće da predstavi da su OIE neisplativi, energetski neefikasni i skupi, što apsolutno nije tačno.

Imam osećaj i da se to koristi za pljačku, lično bogaćenje, kao i da takve investicije sprovode apsolutno nestručni ljudi, koji o OIE nemaju nikakve veze, niti znanja, pa im se protura sve i svašta. Najočigledniji je primer Famoznog i nadaleko reklamiranog „Solarnog punjača za mobilne telefone“ koji je, boga ti, dobio i nagradu u Briselu. A niko neće da kaže da je to jedan relativno nebitan skup na kojem se nagrađuju „ideje“ – bez obzira koliko su one realne ili ne.

I tako, sad kreće priča o „famoznom „ Punjaču:

·        Obnovljivi izvori energije - koriste se zbog ekonomičnosti, brzog vraćanja uloženog novca i velikih ušteda.

·        Solarni punjač → ekonomski neisplativa investicija, ne može da vrati uloženi novac i samim tim, ne pravi uštedu.

·        Solarni punjač je koštao 1.982.400,₀₀ din, skoro isto kao i sistem sunčevih toplotnih kolektora na Domu kulture (DKS), koji ima 27 kolektora i samo prve godine rada napravio je uštedu od 600.000,₀₀ din. Zvanični podatak iz DKS. A to znači da se ovaj sistem isplaćuje za 3 godine (vraća uložen novac).

ZAŠTO JE NE EKONOMIČAN I NE ISPLATIV

·        2 akumulatora za automobil podmiruju potrebu punjenja mobilnih telefona u trajanju od  pola godine. To znači da 4 akumulatora podmiruju jednu kalendarsku godinu sa punjenjem mobilnih telefona.

·        4 akumulatora koštaju u maloprodaji oko 16.000,₀₀ din, a to znači da bi za svotu novca koliko je koštao solarni punjač, moglo da se kupi akumulatora za sledećih 123 godine. Radni vek fotonaponskih ćelija, a samim tim i solarnog punjača je oko 50 godina.

·        Sve ovo kaže da bi solarni punjač tek za 123 godine vratio uloženi novac, a to je 2,5 puta duže nego njegov radni vek. Znači tek za 123 godine bi počeo da donosi uštedu, a to je praktično nemoguće.

STVARNA (REALNA) CENA SOLARNOG PUNJAČA

·        Cena 1V → 5€ trenutno (može da se nađe i po ceni od 3€/V).

·        2 panela daju 24V x 5€ = 120€ (12.000,₀₀ din.)

·        Cena sa ugradnjom je oko 24.000,₀₀ din.

·        Prateća oprema može da košta još maksimalno 50.000,₀₀ din.

·        Konstrukcija solarnog punjača je maksimalno još oko 50.000,₀₀ din.

·        Rad, odnosno, ruke su maksimalno 50% od cene materijala.

·        To znači: materijal – 124.000,₀₀ din. i ruke – 62.000,₀₀ din.

Ukupna cena solarnog punjača je: 186.000,₀₀ din.

Maksimalno sa zaokruženjem, cena Solarnog punjača je: 200.000,₀₀ din.

To znači da je ukradeno: 1.782.400,₀₀ din.

Šta reći posle ovoga, cifre sve govore, a vi – sledeći put se dobro zamislite kada čujete za neko postrojenje OIE. Samo zapitajte, za koliko godina se vraća uloženi novac i sve će vam biti jasno.....

Da li su nam zaista potrebni novi kapaciteti za proizvodnju električne energije?

Odgovor na ovo pitanje i jeste i nije lako; a evo i zašto. Naravno da nam trebaju, jer sa ovakvom potrošnjom i ovakvim rasipanjem električne energije Srbiji nedostaje oko 1.200 MW instalisanih kapaciteta.

I naravno da nam trebaju, jer sa određenim vrstama ušteda i ulaganjima u OIE postaćemo izvoznici električne energije.

Sa druge strane, ako počnemo štedeti energiju, ali stvarno da je štedimo i ponovo, kažem, uložimo u OIE, svuda i na svakom koraku, doćićemo do toga da nam novi kapaciteti i nisu tako potrebni. Bar ne trenutno, ne ove i sledeće godine – dok ne prođe kriza.

A u čemu sve to možemo uštedeti i na koji način, gde su gubitci i kako ih smanjiti?

Distributivna mreža

Distributivna mreža nam je zastarela, sa strašno puno gubitaka u prenosu i krađama kojima se ne može ili neće, ući u trag. Nije kompjutrizovana, odnosno još se kompjuterski ne komanduje uključenjima i isključenjima.

Brojila su takođe stara, sa velikom sopstvenom potrošnjom pri radu. Samo 8% od ukupnog broja brojila u Srbiji je novo, kompjuterizovano, sa malom sopstvenom potrošnjom.

Neki izveštaji govore, da su nam gubici u distribuciji dostigli neverovatnih 30% od ukupne proizvedene električne energije, što je prosto neverovatno.

Kućni gubici (zastareli uređaji)

Ogromna većina kućnih električnih aparata u našim domaćinstvima je starije više od 10 godina i kao takvi, veliki su potrošači.

Novi uređaji koji su kupovani, često su lošeg kvaliteta i niže energetske klase B, C, D i samim tim, su veći potrošači i sa manjom cenom. Zbog opšteg siromaštva, pri kupovini kućnih aparata, vodili smo se cenom, a ne ostalim karakteristikama.

Klasičan primer su klima uređaji split sistema. Oni jeftiniji su najčešće energetske klase C ili D i troše i do 3 kW/h, dok su skuplji (invertorski) uređaji energetske klase A i troše oko 1 kW/h.

Klasične sijalice se takođe ne menjaju novim štedljivim koje su doduše mnogo skuplje, ali i mnogo duže traju od klasičnih. Jedna štedljiva sijalica traje otprilike kao 5 običnih i kada se pogleda potrošen novac i napravljena ušteda pri radu, ispadne da su štedljive sijalice jeftinije.

Evo i ličnog primera, kada sam u stanu stavio sve štedljive sijalice, mesečni račun za struju mi se smanjio za 500 dinara.

Gubici javne rasvete

Javna rasveta je tek posebna priča, uopšte se ne zna ko je plaća i dali je uopšte plaća. Vrlo često preko dana vidimo je uključenu, kako bespotrebno troši električnu energiju. Sijalice javne rasvete nisu štedljive, one su vrlo često starog sistema (veliki potrošači).

Svu javnu rasvetu treba prebaciti na sistem snabdevanja preko fotonaponskih panela i tako jednog ogromnog potrošača skinuti sa grbače EPS-a.

Neke studije pokazuju da samo za javnu rasvetu i rasvetu po kućama, stanovima, preduzećima i fabrikama radi 200 MW naših kapaciteta. Da budem što jasniji – 2 TE „Morava“ Svilajnac radi samo za osvetljenje u Srbiji.

Toplotni gubici neizolovanih kuća i zgrada

„Koeficijent prolaza toplote“- U -  je jedinica kojom se označavatoplotna izolovanost kuće (zgrade). U EU, standard je 0,3 W/m²K, dok je kod nas prosek oko 1,3 W/m²K. Razlika je više nego očigledna.

Da se ne bi pamtio komplikovan izraz „Koeficijent prolaza toplote“ uveden je praktičniji pojam istog značenja, mnogo prihvatljiviji širokim masama. To je pojam „litarska kuća“, Trolitarska kuća ima U=0,3 W/m²K, a to u stvari znači da se troši 3 litra lož ulja po m² kuće godišnje za grejanje. Naše kuće imaju potrošnju od 13 litara lož ulja po m² u toku grejne sezone.

Razlika je više nego očigledna, a u utrošenom novcu za grejanje – to je već enormna razlika, pogotovo za naš trenutni standard.

Još i ovo da dodam, predviđeni standard za toplotnu zidnu izolaciju u EU od 2017.god. biće U=0,15 W/m²K ili 1,5 litara lož ulja po m² prostora godišnje.

Uštede pomoću toplotnih sunčevih kolektora

Toplotni sunčevi kolektori pretvaraju sunčevu svetlost u toplotnu i služe za dobijanje tople sanitarne vode u kućama i stanovima, kao i za grejanje bazenske vode i svih ostalih vidova upotrebe tople vode.

Velika Britanija je tokom prošle godine ugradila oko 200.000 m² toplotnih sunčevih kolektora. Ako su oni videli da to donosi uštedu, a imaju skoro duplo manje sunčanih sati (dana) od nas, postavlja se pitanje – što mi to ne radimo.

Ako se u svakom stambenom prostoru ugrade toplotni sunčevi prijemnici, potrošnja električne energije koja se koristi za zagrevanje vode u bojlerima, smanjiće se za 50-75%.

A evo i zašto:

U periodu od maja do oktobra nije potrebno koristiti el.energiju za zagrevanje vode, jer kolektori sami mogu da postignu traženu (zadovoljavajuću) temperaturu. U ostalom delu godine, potrebno je vršiti dogrevanje el.energijom.

Potrebno je znati još nešto, u odnosu na spoljnu temperaturu, toplotni sunčevi kolektori zagreju vodu u proseku za još 30^oC. To znači da zimi na 0^oC, kolektori zagreju vodu do +30^oC i onda tu vodu treba još malo dogrejati.

Najbolji primer uštede je „Dom kulture i sportova“ u Obrenovcu. Tu instalaciju sam ja uspeo da izguram kod lokalnih vlasti da se postavi. Instalacija ima 27 kolektora i pokriva sa toplom vodom potrebe kuhinje rsetorana, 16 tuševa u sportskoj sali i 8 mokrih čvorova.

Godišnji račun za el.energiju prošle godine smanjen je za 800.000 dinara. Pa zar to nije ušteda.

I na kraju....ŠTA???

Neke procene kažu da ako bi uspeli poništimo ove gubitke i napravimo tražene i potrebne uštede, dobili bi skoro 1.000 MW slobodnih instalisanih kapaciteta za smanjenje uvoza.

Postavlja se pitanje da li Srbija može za 2 godine da ispravi sve ovo i da počne racionalno da troši energiju. Odgovor je: i DA i NE....

Uz veću cenu el.energije (struje), bolju organizaciju i u boljoj ekonomskoj situaciji; moglo bi, odnosno, DA.

U trenutnoj ekonomskoj situaciji, bez para u budžetu, sa rasturenom i neorganizovanom državom i elektroprivredom, NE.

I šta dalje......Pa to je jednostavno, ulagati svuda i na svakom koraku u OIE, što više štedeti svaku vrstu energije i izgraditi nova postrojenja (TENT B3, Kostolac B5, HE na Ibru i Limu, itd.).

Ako se sve bude radilo kako treba, pametno, mudro, na način kako predlažem u ovim Blogovima, ili slično, Srbija bi u roku od maksimalno 5 godina postala izvoznik električne energije raspoloživim kapacitetima od preko 2.500 MW.

Za one koji možda ne znaju, naša najveća TE „Nikola Tesla“ A i B u Obrenovcu imaju zajedno 2.860 MW i proizvode 51% ukupne električne energije u Srbiji.

I da zaključimo, bez ulaganja u OIE, ulaganja u energetsku efikasnost, štednje svakog vida energije, nema nam izlaska iz krize. A isto, ako sve ovo uradimo, vrlo brzo će nam svima biti daleko bolje, jer ćemo biti izvoznici skupe električne energije.

Kako pomoći i selu i državi

Biogas i mini i mikro HE mogu jako da nam koriste u ovoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo i mi i država Srbija. Velike se uštede mogu napraviti, kao i jako velika pomoć se može učiniti razvoju poljoprivrede u ruralnim krajevima, odnosno selima Istočne, Jugoistočne i Južne Srbije.

Da pođemo od biogasa (metana), šta sve sa njim može da se uradi i kakve uštede mogu da se naprave.

Već smo rekli da se biogas dobija truljenjem organskih materuja u digestorima, bez prisustva kiseonika (anaerobno vrenje).

Sirovine za proizvodnju biogasa su:

-         otpad iz klanica,

-         živinarski izmet (kokoške, ćurke, guske, patke....),

-         stočni izmet (goveda, svinje, konji.....),

-         žitni ostaci (slama),

-         kukuruzni ostaci (kukuruzovina – šaša, klipovi),

-         ljuspe od soje, suncokreta, graška, pasulja,.....

-         trave i trske,

-         iver i strugotina od prerade drveta,

-         sitna granjevina,

-         opalo lišće, itd.

Biogas se može skladištiti i posle koristiti za pokretanje motora kola, kamiona, autobusa itd. Ili se koristiti za dobijanje toplotne energije (kao energent) za zagrevanje stambenog prostora, štala, plastenika, sušara, itd. Takođe, biogas se može koristiti i u kogeneracijama (kao energent) za dobijanje električne i toplotne energije.

Još jedna stvar je vrlo značajna kod proizvodnje biogasa, a to je, da posle završenog ciklusa proizvodnje ostaje vrlo kvalitetno organsko đubrivo u čvrstom i tečnom stanju (supstrat).

Koristi od biogasa

1.     Biogas (metan) se koristi u EU kao energent za automobile, kamione, autobuse, itd. Ima vrlo malu emisiju štetnih gasova i daleko je jeftiniji od dizela i benzina. Kod nas trenutno za istu cenu, može da se pređe 5x više kilometara vozeći se na metan, nego na dizel ili benzin. Ako sva kola vlade, ministarstava, Hitne pomoći, vatrogasaca, policije, JP, GSP-a po gradovima, prebacimo na metan, zamislite samo koliku ćemo uštedu u budžetu države da napravimo. A ujedno i da smanjimo odliv deviza, zbog smanjenja uvoza nafte.

2.     Poljoprivrednici i poljoprivredna dobra koji instaliraju postrojenja za proizvodnju biogasa, dobiće velike uštede u potrošnji energenata koje su dosada koristili, ostajaće im visokokvalitetno đubrivo, tečno đubrivo (supstrat) koje mogu da pakuju i prodaju proizvođačima cveća i povrća, za plastenike i staklenike, kao prihranu uz zalivanje. I zahvaljujući svemu ovom, smanjuju troškove svoje poljoprivredne proizvodnje, a samim tim i povećavaju svoju zaradu od nje.

3.     Ko se odluči da pomoću biogasa proizvodi električnu energiju u kogeneracijama, sem proizvodnje el.energije imaće za prodaju i toplotnu energiju i to u odnosu 1:3. To znači da na 1 kW električne energije se dobije 3 kW toplotne energije.

4.     Ako se povoljnim kreditima i na primer, partnerskim odnosom 50:50% država udruži sa seljacima i da im porodičnu, naslednu platu, mnogi bi se iz grada vratili na porodična imanja i tako živeli na selu. Da bi postrojenje zaživelo u zabačenim selima, moraju se napraviti dobri prilazni putevi, zbog dopremanja postrojenja i obezbediti dobra distributivna mreža. I to su odmah stvoreni uslovi za kvalitetan i konforan život na selu i na taj način selo se oživljava i mladi se vraćaju da pristojno žive na selu.

Koristi od mini i mikro HE

Mini i mikro HE su takođe vrlo interesantne za ovu priču, oživljavanja i povratka ljudi na selo. Vlasnici zemljišta preko kojih protiču planinski potoci i rečice, uz angažovanje države, postaju po pola vlasnici sa EPS-om ovih HE.

Država obezbeđuje dozvole, infrastrukturu (prilazne puteve asfaltne, dobru distributivnu elektro mrežu, telefon, internet, itd.), a vlasnik (seljak) uzima kredit za HE i daje zemlju.

Država, sa svoje strane, odnosno EPS daju trajnu porodičnu naslednu platu jednom zaposlenom iz porodice.

Uz tako sigurne prihode (plata + 50% proizvedene električne energije iz HE) seljak nesmetano radi ostale poljoprivredne poslove i ima sigurnost, jer se država obavezuje da mu otkupljuje poljoprivredne proizvode.

Čim u selu ima dobrog asfaltnog puta, struje, telefona, interneta, sigurnog prihoda, to selo će zaživeti i vratiće se ljudi iz grada.

Država na ovaj način pospešuje poljoprivrednu proizvodnju, oživljava sela, popravlja svoj energetski bilans, smanjuje budžetski deficit i smanjuje odliv deviza na uvoz nafte i gasa.

Ulaganja su relativno mala, brzo se isplaćuju za 5 – 7 godina, a sve ostalo je čista dobit i za državu i za seljaka.

Mi smo mala i siromašna zemlja i moramo vrlo pametno i promišljeno raditi, kao i praviti uštede svuda i na svakom koraku. Ovo je jedan od sigurnih načina da se uštedi, ali i da se ostvari dobra zarada.

Dupla korist.