Na početku ovog teksta, odmah da razjasnimo, da ne
bi bilo zabune i da se ne shvati pogrešno:
Veliki sam pristalica korišćenja Obnovljivih
izvore energije u Srbiji, ali ne i svih vrsta, ne po svaku cenu, ne ako nisu dovoljno
ekonomični i ne donose dugotrajno zapošljavanje, tj. radna mesta.
Šta Vlada Srbije ne bi smela da radi
Pa ne bi smela da radi upravo ovo što sad radi,
tj. da ulaže i podpomaže izgradnju vetroelektrana i fotonaponskih elektrana
(elektrana na sunčevu energiju).
Nabrojaću samo najbitnije stavke, koje govore
protiv ovih vrsta elektrana....
1. Vetroelektrane su TRENUTNO opasne za naš
elektroenergetski sistem, tj. za prenosnu mrežu. Razlog je vrlo prost. Mi još
nemamo potpuno kompjuterizovanu mrežu i komandovanje mrežom, da bi moglo brzo
da se reaguje, pritiskom na dugme iz dispečerskog centra. Da se preusmeri i
nadomesti nedostatak električne energije u delu mreže, kada vetroelektrana
prestane sa radom.
2. Nemamo precizno HMZ merenje i predviđanje
vetra za sutradan, tako da Dispečer sistema ne može unapred da predvidi kada će
vetroelektana ispasti sa mreže. I ne može da predvidi (isplanira) kako će
nadomestiti manjak MW u sistemu.
3. Broj radnih mesta koje donose (stvaraju)
vetroparkovi je mali, posebno u odnosu na broj MW. Posebno je mali broj radnih
mesta koja su direktno vezana za rad vetroelektrana. U toku izgradnje javiće se
potreba za određenim brojem radnih mesta, vezanim za proces izgradnje. To su
poslovi izgradnje pristupnih saobraćajnica, poslovi izgradnje prenosne mreže,
razvodnog postrojenja i na neposrednjoj izgradnji vetroelektrane. Ali to su
samo kratkotrajni poslovi i potreba za radnicima traje dok traju i radovi
izgradnje. Dugotrajna (stalna) radna mesta skoro da i ne postoje, jer su to
sistemi koji se vrlo retko kvare. Poslove održavanja i remonta rade
specijalizovane firme, po potrebi. Dok je kontrola rada i upravljanja
kompjuterizovana i obavlja se iz jednog centra, sa angažovanjem malog broja
ljudi.
4. Pošto se država ne odlučuje da ulaže u
vetroelektrane i sunčeve elektrane, već to prepušta strancima ili našim
privatnicima, male su i koristi za državu. To što će se uzeti porez, PDV,
naplatiti prenos kroz distributivnu mrežu i kratkotrajno za posliti određeni
broj ljudi, nije dovoljno i nije isplativo.
5. Fotonaponske panelne elektrane su
neekonomične jer nema dovoljno sunčanih dana da bi se brzo isplatile i donele
zaradu vlasniku, sem ako se ne dotiraju velikom FID tarifom, koja se, državi na
duži rok ne isplati.
6. Ova vrsta elektrana tek nema dugoročnih
radnih mesta – po elektrani maksimalno 10. Ostala radna mesta su kratkotrajna,
dok traje izgradnja.
7. Ovakve elektrane zauzimaju velike površine
zemljišta, najčešće korisnog (obradivog, livade), što pravi drugu vrstu štete i
generalno, na duge staze, šteti državi.
Šta Vlada Srbije treba da radi, u šta da ulaže
Vlada Srbije treba da se okrene izgradnji
Hidroelektrana i to svih vrsta: malih, mini, mikro.
Da se ulaže u proizvodnju bio-gasa i elektrana na
bio-gas, posebno u seoskim područjima, pored poljoprivrednih proizvodnih i
prerađivačkih kapaciteta i na gradskim deponijama đubreta.
Takođe, treba najzad izgraditi i blok B3 na TE
„Nikola Tesla – B“ kod Obrenovca od 750 MW instalisane snage.
Koje su prednosti i koja je ekonomska opravdanost,
više puta sam već pisao, ali da ponovimo, nije zgoreg.
1. HE u toku svoje izgradnje angažuju veliki
broj radnika, a dugotrajno upošljavanje dobija veliki broj radnika u odnosu 1
MW = 0,7 radnika. Kod novijih tehnologija HE, taj odnos je niži i dostiže 1 MW
= 0,6 radnika.
2. Uz rad HE, otvaraju se prateći stalni
poslovi i samim tim upošljava se dodatna radna snaga.
3. Godišnji remonti donose poslove firmama
koje su specijalizovane za obavljanje remonta i to su takođe, sporedna trajna
radna mesta.
4. Proizvodnja bio-gasa, takođe donosi veliki
broj trajnih radnih mesta, što u procesu rada postrojenja, što u procesu
prikupljanja materijala za proizvodnju bio-gasa.
5. Moguće je otvaranje točionica bio-gasa,
kao i radnji za ugradnju uređaja za bio-gas u automobilima. To takođe donosi
veliki broj dugotrajnih (stalnih) radnih mesta.
6. I najzad, blok B3, i ako ne spada u
obnovljive izvore energije, ipak je vrlo isplativa investicija, jer se na
izgradnji angažuje velika radna snaga. U toku izgradnje bilo bi angažovano
i do 2.000 radnika. Angažovala bi se
kompletna Srpska privreda i bar godinu dana bi radila samo za potrebe izgradnje
bloka B3. Broj trajno (stalno) upošljenih radnika bio bi negde oko 500, dok bi
na posrednim stalnim poslovima remonta i održavanja bilo upošljeno blizu 1.000
radnika.
Iz svega ovoga više je nego očigledno, šta
treba da se radi i u šta treba da se ulaže.
Zašto to Vlada Srbije ne radi nije mi
jasno, niti su mi poznati razlozi ulaganja i finansiranja vetroelektrana i
fotonaponskih elektrana, a oni očito nisu ekonomski.
Ipak, ja ne odlučujem, ja samo ukazujem
šta mislim da je dobro i šta treba uraditi.
TOLIKO !!!!
