PRESEK TRENUTNOG STANJA U VETROENERGETICI SRBIJE

Uvod

Činjenice kažu sledeće: Srbija raspolaže solidnim resursom vetra i ima područja koja su čak izuzetno povoljna za proizvodnju električne energije, kao što su područje južnog Banata, Deli Jovana, Suve i Stare planine, Kopaonika, Vlasine itd.

Procena je da se iz vetrova u Srbiji može dobiti oko 2,3 TWh električne energije godišnje, dok se instalisani kapaciteti procenjuju na oko 1.316 MW.

Početkom 2009.god. nastao je pravi „bum“ u interesovanju privatnih  investitora za izgradnju farmi VGT-a na teritoriji Srbije. Procenjuje se da se trenutno traže ili su već izdate energetske dozvole za gradnju oko 2.000 „vetromegavata“.

Problemi

Istovremeno do izražaja dolazi jedan značajan problem, a to je priključenje farme VGT-a na sistem i njihov uticaj na rad sistema. Naš sistem prenosa električne energije je opremljen zastarelim uređajima po trafostanicama i nije kompjuterizovan. Rad farmi VGT-a treba uklopiti u naš elektroenergetski sistem, a istovremeno ga i „zaštititi“ od nestalnog (varirajućeg) rada vetroelektrana.

Drugi problem je stimulativna cena struje koja se proizvede u vetroelektranama, još se ne zna ko će preuzeti troškove skupljih kilovata dobijenih iz vetroelektrana. Ne zna se ko će i na koji način ( iz kojih fondova ) pokrivati razliku u ceni kilovata.

Iskustvo je pokazalo da do 10% učešća vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu ne pravi velike probleme i sistem može da ispegla kolebanja u snabdevanju. Sve preko 10% je veliki problem u rašavanju balansa energije.

Svaki sistem, koji planira da u svom sastavu ima i vetroelektrane, mora da ima i preciznu prognozu za energiju vetra za sledeći dan. Na osnovu te prognoze se pravi dnevni grafikon proizvodnje. Bez prognoze i grafikona ne znate šta će se dešavati i kolike će biti varijacije u sistemu, kako ih pokriti i sa kojim kapacitetima. Ove prognoze se prave uz pomoć vrlo sofisticiranih softvera koji su jako precizni i tačni.

Šta je posebno interesantno, a ujedno i problematično, kod traženih dozvola u Srbiji. Sve zatražene dozvole se nalaze u na približno istom prostoru – u južnom Banatu. Na osnovu toga bi se moglo reći da će sve one koristiti isti vetar i to znači da će se dešavati sledeće, kad vetra ima radiće sve vetroelektrane, a kada ga nema neće raditi ni jedna. To su veliki udari na energetski sistem. Pokretanje blokova TE koji treba da ispeglaju  i nadomeste nedostajuće kapacitete dodatno podiže troškove proizvodnje.

Šta je do sada urađeno

Najviše zahteva za davanje mišljenja od strane EMS-a ima za područje oko Vršca, Alibunara, Bele Crkve i Kovina. Tu se radi o konzumu veličine oko 100 MW, jer ovo spada u ređe naseljena područja  i mreža je pravljena za taj konzum. Sada, odjednom, tu se najavljuje proizvodnja iz vetroelektrana na nivou od oko 1.500 MW. E to u tu mrežu sigurno ne može da uđe. Potrebno je znači izgraditi i nov prenosni sistem, nove dalekovode odgovarajuće prenosne snage.

Do sada je EMS dao mišljenje za sledeće vetroelektrane: Inđija – 20 MW, Bela Crkva – 187,5 MW, Kovin-Bavanište – 188 MW, Dolovo – 300 MW, Vršac – 400 MW. Trenutno se obrađuju zahtevi za vetroelektrane na Vlasini, Deli Jovanu i na još nekim mestima po Srbiji.

Izdate su do sada i 4 dozvole od strane Ministarstva rudarstva i energetike i to za: Bavanište – 188 MW, Bela Crkva – 185 MW i Dolovo – 60MW koje se priključuju direktno na prenosnu mrežu, dok će Vršac – 5 MW biti priključen direktno na distributivnu mrežu.

Merenje kao problem

Može se reći da je zbog „rasta“ VGT-a već zastarelo merenje vetra na visinama od 30 i 50m. Kada se projektuje nova vetroelektrana, prvo se godinu dana meri brzina vetra na toj lokaciji. Brzina vetra se meri pomoću mernih stubova na visinama od 30 i 50m. Ali pošto su VGT-i zahvaljujući brzom napretku tehnologije porasli na visine od 80 pa i 100m i brzina vetra se mora meriti na tim visinama. To je neophodno iz jednog prostog razloga: da bi se prema brzini vetra izmerenoj na toj visini koristio najoptimalniji model VGT-a.

Ovo je vrlo značajno, kada se zna da su sva merenja u Sbiji rađena na visinama od 30 i 50, pa čak i 10m nad zemljom. Zato se može reći da su sva ta merenja relativno tačna, odnosno, slabo pouzdana za proračun farme VGT-a i izbor najoptimalnijeg modela VGT-a za tu lokaciju.

Zaključak

Date dozvole za vetroelektrane sa sobom donose i određene probleme. Moguće je da se prerano i bez dovoljno ozbiljnosti i znanja ušlo u ovaj posao. Trenutno stanje i elektroprivrede Srbije i sistema, kao i podzakonskih i zakonskih akata nije na odgovarajućem i traženom (potrebnom) nivou. Takođe je i malo stručnih i osposobljenih ljudi, što će takođe stvoriti probleme u radu i snabdevanju Sistema za prenos i distribuciju električne energije.