Da li su nam zaista potrebni novi kapaciteti za proizvodnju električne energije?

Odgovor na ovo pitanje i jeste i nije lako; a evo i zašto. Naravno da nam trebaju, jer sa ovakvom potrošnjom i ovakvim rasipanjem električne energije Srbiji nedostaje oko 1.200 MW instalisanih kapaciteta.

I naravno da nam trebaju, jer sa određenim vrstama ušteda i ulaganjima u OIE postaćemo izvoznici električne energije.

Sa druge strane, ako počnemo štedeti energiju, ali stvarno da je štedimo i ponovo, kažem, uložimo u OIE, svuda i na svakom koraku, doćićemo do toga da nam novi kapaciteti i nisu tako potrebni. Bar ne trenutno, ne ove i sledeće godine – dok ne prođe kriza.

A u čemu sve to možemo uštedeti i na koji način, gde su gubitci i kako ih smanjiti?

Distributivna mreža

Distributivna mreža nam je zastarela, sa strašno puno gubitaka u prenosu i krađama kojima se ne može ili neće, ući u trag. Nije kompjutrizovana, odnosno još se kompjuterski ne komanduje uključenjima i isključenjima.

Brojila su takođe stara, sa velikom sopstvenom potrošnjom pri radu. Samo 8% od ukupnog broja brojila u Srbiji je novo, kompjuterizovano, sa malom sopstvenom potrošnjom.

Neki izveštaji govore, da su nam gubici u distribuciji dostigli neverovatnih 30% od ukupne proizvedene električne energije, što je prosto neverovatno.

Kućni gubici (zastareli uređaji)

Ogromna većina kućnih električnih aparata u našim domaćinstvima je starije više od 10 godina i kao takvi, veliki su potrošači.

Novi uređaji koji su kupovani, često su lošeg kvaliteta i niže energetske klase B, C, D i samim tim, su veći potrošači i sa manjom cenom. Zbog opšteg siromaštva, pri kupovini kućnih aparata, vodili smo se cenom, a ne ostalim karakteristikama.

Klasičan primer su klima uređaji split sistema. Oni jeftiniji su najčešće energetske klase C ili D i troše i do 3 kW/h, dok su skuplji (invertorski) uređaji energetske klase A i troše oko 1 kW/h.

Klasične sijalice se takođe ne menjaju novim štedljivim koje su doduše mnogo skuplje, ali i mnogo duže traju od klasičnih. Jedna štedljiva sijalica traje otprilike kao 5 običnih i kada se pogleda potrošen novac i napravljena ušteda pri radu, ispadne da su štedljive sijalice jeftinije.

Evo i ličnog primera, kada sam u stanu stavio sve štedljive sijalice, mesečni račun za struju mi se smanjio za 500 dinara.

Gubici javne rasvete

Javna rasveta je tek posebna priča, uopšte se ne zna ko je plaća i dali je uopšte plaća. Vrlo često preko dana vidimo je uključenu, kako bespotrebno troši električnu energiju. Sijalice javne rasvete nisu štedljive, one su vrlo često starog sistema (veliki potrošači).

Svu javnu rasvetu treba prebaciti na sistem snabdevanja preko fotonaponskih panela i tako jednog ogromnog potrošača skinuti sa grbače EPS-a.

Neke studije pokazuju da samo za javnu rasvetu i rasvetu po kućama, stanovima, preduzećima i fabrikama radi 200 MW naših kapaciteta. Da budem što jasniji – 2 TE „Morava“ Svilajnac radi samo za osvetljenje u Srbiji.

Toplotni gubici neizolovanih kuća i zgrada

„Koeficijent prolaza toplote“- U -  je jedinica kojom se označavatoplotna izolovanost kuće (zgrade). U EU, standard je 0,3 W/m²K, dok je kod nas prosek oko 1,3 W/m²K. Razlika je više nego očigledna.

Da se ne bi pamtio komplikovan izraz „Koeficijent prolaza toplote“ uveden je praktičniji pojam istog značenja, mnogo prihvatljiviji širokim masama. To je pojam „litarska kuća“, Trolitarska kuća ima U=0,3 W/m²K, a to u stvari znači da se troši 3 litra lož ulja po m² kuće godišnje za grejanje. Naše kuće imaju potrošnju od 13 litara lož ulja po m² u toku grejne sezone.

Razlika je više nego očigledna, a u utrošenom novcu za grejanje – to je već enormna razlika, pogotovo za naš trenutni standard.

Još i ovo da dodam, predviđeni standard za toplotnu zidnu izolaciju u EU od 2017.god. biće U=0,15 W/m²K ili 1,5 litara lož ulja po m² prostora godišnje.

Uštede pomoću toplotnih sunčevih kolektora

Toplotni sunčevi kolektori pretvaraju sunčevu svetlost u toplotnu i služe za dobijanje tople sanitarne vode u kućama i stanovima, kao i za grejanje bazenske vode i svih ostalih vidova upotrebe tople vode.

Velika Britanija je tokom prošle godine ugradila oko 200.000 m² toplotnih sunčevih kolektora. Ako su oni videli da to donosi uštedu, a imaju skoro duplo manje sunčanih sati (dana) od nas, postavlja se pitanje – što mi to ne radimo.

Ako se u svakom stambenom prostoru ugrade toplotni sunčevi prijemnici, potrošnja električne energije koja se koristi za zagrevanje vode u bojlerima, smanjiće se za 50-75%.

A evo i zašto:

U periodu od maja do oktobra nije potrebno koristiti el.energiju za zagrevanje vode, jer kolektori sami mogu da postignu traženu (zadovoljavajuću) temperaturu. U ostalom delu godine, potrebno je vršiti dogrevanje el.energijom.

Potrebno je znati još nešto, u odnosu na spoljnu temperaturu, toplotni sunčevi kolektori zagreju vodu u proseku za još 30^oC. To znači da zimi na 0^oC, kolektori zagreju vodu do +30^oC i onda tu vodu treba još malo dogrejati.

Najbolji primer uštede je „Dom kulture i sportova“ u Obrenovcu. Tu instalaciju sam ja uspeo da izguram kod lokalnih vlasti da se postavi. Instalacija ima 27 kolektora i pokriva sa toplom vodom potrebe kuhinje rsetorana, 16 tuševa u sportskoj sali i 8 mokrih čvorova.

Godišnji račun za el.energiju prošle godine smanjen je za 800.000 dinara. Pa zar to nije ušteda.

I na kraju....ŠTA???

Neke procene kažu da ako bi uspeli poništimo ove gubitke i napravimo tražene i potrebne uštede, dobili bi skoro 1.000 MW slobodnih instalisanih kapaciteta za smanjenje uvoza.

Postavlja se pitanje da li Srbija može za 2 godine da ispravi sve ovo i da počne racionalno da troši energiju. Odgovor je: i DA i NE....

Uz veću cenu el.energije (struje), bolju organizaciju i u boljoj ekonomskoj situaciji; moglo bi, odnosno, DA.

U trenutnoj ekonomskoj situaciji, bez para u budžetu, sa rasturenom i neorganizovanom državom i elektroprivredom, NE.

I šta dalje......Pa to je jednostavno, ulagati svuda i na svakom koraku u OIE, što više štedeti svaku vrstu energije i izgraditi nova postrojenja (TENT B3, Kostolac B5, HE na Ibru i Limu, itd.).

Ako se sve bude radilo kako treba, pametno, mudro, na način kako predlažem u ovim Blogovima, ili slično, Srbija bi u roku od maksimalno 5 godina postala izvoznik električne energije raspoloživim kapacitetima od preko 2.500 MW.

Za one koji možda ne znaju, naša najveća TE „Nikola Tesla“ A i B u Obrenovcu imaju zajedno 2.860 MW i proizvode 51% ukupne električne energije u Srbiji.

I da zaključimo, bez ulaganja u OIE, ulaganja u energetsku efikasnost, štednje svakog vida energije, nema nam izlaska iz krize. A isto, ako sve ovo uradimo, vrlo brzo će nam svima biti daleko bolje, jer ćemo biti izvoznici skupe električne energije.