DA LI JE MOGUĆE

Pre nego počnete čitati ovaj tekst, moram naglasiti, da će ličiti na naučnu fantastiku (SF), odnosno toliko liči da čak i meni deluje nemoguće. Ali, ovo je Srbija, ovde je sve moguće, a pogotovo ovako nešto. Zato i na početku i na kraju stoji jedno veliko:

AKO....

Već nekoliko godina se „šuška“ po EPS-u da su gubici u proizvodnji električne energije dostigli, pa i premašili 30%. Drugim rečima, jedna trećina od ukupno proizvedene električne energije nestane, izgubi se, nestigne na naplatu.

To je ogroman novac, više nego što iznosi godišnja rata državnog duga koji se otplaćuje. Agrobanka i ostale afere, 24 sporne privatizacije su sića za ovo. AKO JE TAČNO.

Ja nemam dokaze, nemam precizne informacije, niti mogućnost da proverim, samo sam „čuo“ priče. Ali znam nešto drugo.

Znam da unutrašnja (samopotrošnja ili autopotrošnja) starih strujomera koji su još u upotrebi iznosi oko 5W. Novi, digitalni strujomeri, ta čiju nabavku su proplala već 2 tendera, imaju unutrašnju potrošnju manju od 1W.

Ukupna potrošnja svih strujomera u Srbiji ne prelazi 1% ukupne proizvedene električne energije.

Možda pre nešto više od mesec dana, vodio sam razgovor sa svojim poznanikom, koji radi u EMS-u na jednom od šefovskih mesta. Tema je bila uopštena, redovni poslovi, remonti, itd. Tom prilikom mi se pohvalio da su uspeli da spuste gubitke u prenosu, vrlo blizu evropskom standardu. Evropski standard iznosi 2,5% gubitaka u prenosu, a EMS je došao do 3%. Bio sam malo zbunjen, znajući za „šuškanja“ u EPS-u o gubicima. Upitao sam ga da li se to odnosi samo na prenos u dalekovodima ili i na transformatorske gubitke, odnosno na kompletne gubitke prenosa.

Odgovor je bio da se 3% odnosi na kompletan prenos, sem u lokalnoj distributivnoj mreži niskog napona.

Krađa struje je takođe prisutna i vrlo raširena, krivci, odnosno lopovi, se ne traže dovoljno, a i kada se pronađu, ne budu adekvatno kažnjeni za to krivično delo. Ipak, ni te krađe struje ne bi smele da pređu 5% ukupne proizvedene električne energije.

Mislim, odmah da budemo na čisto, i tih 5% je ogromna, nedopustiva cifra, a posebno bi bilo strašno, ako je kojim slučajem i veća. To bi tek bila katastrofa.

Ako kažemo da gubici u lokalnoj distributivnoj mreži mogu da iznose najviše 7%, zbog variranja napona u mreži, zastarelih prenosnih sistema, transformatorskih stanica itd. Postavlja se pitanje – šta je sa ostatkom?

Do sada smo došli do 16% gubitaka razne vrste, a šta je sa onih 14%. Gde oni odlaze, odnosno gde nestaje 14% od ukupno proizvedene električne energije?

Da li je to „ona“ električna energija  koju uvozimo, da li nam to, ne daj Bože, neko prodaje našu struju, kao uvoznu, po mnogo višim cenama. Da li je u toku najveća pljačka u istoriji Srbije?!

Konkretne odgovore na ovo pitanje ja nemam, ja samo glasno i javno razmišljam i postavljam pitanja. A neko drugi treba da odgovori na ova pitanja.

Ja lično smatram da je i ovih 16% mnogo i da se to mora i može smanjiti. Ali to je već druga tema i druga priča. Mnogo bitnije u ovom trenutku je rešiti ovu dilemu.

Da li su zaista gubici prešli 30% od ukupne proizvedene električne energije, da li se zaista ne zna gde nestaje više od 14% električne energije. Da li neko tu našu struju prodaje nama kao uvoznu. Da li je zaista u toku najveća krađa svih vremena u Srbiji.

Odgovore na to, moraju da daju neki drugi ljudi, neki drugi stručni organi, neko čiji je to posao da sazna i otkrije.

AKO......