Ajmo raditi

Svaka iole normalna država želi da je što manje zavisna od uvoza energenata, odnosno od uvoza energije. Očigledno je da mi još nismo normalna država, jer još ne preduzimamo ništa po pitanju smanjenja uvoza energenata (nafta, gas) i smanjenja odliva deviza.

Srbija nema sopstvenu naftu (ima al zanemarljivo) i gas, pa ih uvozi, ali Srbija te energente može zameniti sa drugim, koje ima, i može ih praviti. Zašto naši automobili moraju koristiti uvozne derivate nafte, benzin, dizel, TNG.

Možemo sami praviti zamenu za njih, a to su biodizel i biogas. To dvoje Srbija može sama da proizvodi, iz sopstvenih resursa i da sem smanjena deviznog odliva, smanji i energetsku zavisnost, koja neumitno vodi i u političku zavisnost. A upravo to možemo sprečiti proizvodeći i koristeći biodizel i biogas.

Proizvodnjom biogasa dobijaju se mnoge koristi za Srbiju, a velika količina njih je „takozvana“ sporedna dobit.

Biogas je u stvari metan, dobija se anaeorobnim vrenjem organskih materija. Metan ima široku primenu, može se koristiti za pokretanje svih vrsta SUS motora, na automobilima, kamionima, građevinskim i poljoprivrednim mašinama. Takođe može se sagorevati pomoću posebnih gorionika i koristiti za proizvodnju toplotne, ali i električne energije u kogeneracijama.

U toku proizvodnje biogasa, kao nusprodukt javlja se, tačnije ostaje, vrlo kvalitetno đubrivo u čvrstom i tečnom stanju (supstrat). Ovo đubrivo se može prodavati (što je još jedna vrsta prihoda) ili se koristi u sopstvenoj proizvodnji ekološki zdrave hrane.

Biogas se može proizvoditi od raznog organskog otpada i na raznim lokacijama. Na primer:

·        postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (trulež odvojen kao prljavština)

·        gradske deponije đubreta (separacijom izdvojene organske materije)

·        farme za tov stoke i živine

·        farme za proizvodnju mleka i jaja

·        industrije za preradu ulja iz žitarica (otpaci od zrnevlja)

·        seoska domaćinstva i njihov otpad (stočni izmet, granjevina, slama, trava, itd.)

·        drvna industrija, proizvodnja nameštaja (piljevina, kore od drveta, itd.)

Kod biogasa kao energenta za automobilske motore, važno je naglasiti da kada se metan koristi kao energent, auto pređe 5x više kilometara za isti iznos novca, nego auto na benzin.

Srbija bi sve vrste javnog prevoza mogla da prebaci na metan, sve automobile u opštinama i Javnim preduzećima, vozila hitne pomoći, vatrogasce, vozila vlade, itd.

Budžet koji se izdvaja za potrošnju goriva tih automobila, smanjio bi se 5x i eto odmah velike uštede novca. Samim tim bi se smanjio i uvoz nafte.

Proizveden biogas (metan) koji bi se koristio u kogeneracijama proizvodio bi toplotnu i električnu energiju i to u odnosu 3:1. Drugim rečima to znači da na 1 MW električne energije bi se dobilo 3 MW toplotne energije. Ta dobijena toplotna energija, u zavisnosti od položaja gde se kogeneracija nalazi, koristila bi se ili za grejanje stanova i prostorija, ili za grejanje staklenika i plastenika (povrće, cveće, itd.), pa čak i za sušare, za sušenje voća, povrća, lekovitih trava, itd.

Možda i najbitniji segment ove priče je oživljavanje sela, njegov razvoj, povratak mladih na selo i otvaranje novih radnih mesta.

Izgradnjom postrojenja za proizvodnju biogasa u seoskim sredinama, doći će do razvoja sela i povratka na selo mnogih koji namaju posao a žive u gradu.... Prilikom izgradnje fabrike biogasa, moraće se izgraditi i asfaltirati putevi do sela i kroz selo. Zbog stabilnog rada postrojenja potrebno je imati dobro napajanje el.energijom, što znači treba popraviti, a i po potrebi izgraditi novu električnu mrežu. Za rad postrojenja za proizvodnju biogasa potrebna je i voda, samim tim, doći će i do izgradnje vodovodne mreže kroz selo. Sve ovo znatno će poboljšati uslove i kvalitet života na selu, a stvoriće se i uslovi za dalji razvoj sela i povratak ljudi u njega.

Sve ovo nabrojano, stvoriće veliku količinu novih radnih mesta, angažovanje građevinskih i mašinskih preduzeća, kao i pokretanje privrede i proizvodnje. Samim tim neće doći samo do razvoja sela, već i cele zemlje, jer će se mnogi zaposliti i krenuće proizvodnja svuda u državi.

Trenutno se i Srbija i njeni građani rasipnički odnose prema energiji. Trošmo je kao da smo najbogatija zemlja na svetu, ne obraćamo pažnju na energetsku efikasnost i ne pokušavamo da štedimo.

Takav stav i odnos prema energiji bilo kakve vrste moramo hitno promeniti. Predvodnik u svemu, pa i u ovome, mora biti država, a ovo je jedan od načina za to.

Građani moraju sami da vide na delu i u postupcima da je sama država počela da štedi, i to da štedi na sebi samoj i da racionalno i pametno koristi svoje resurse, a posebno energiju.

Čim država smanji uvoz nafte i gasa, počne da ih menja sa biodizelom i biogasom, a istovremeno počne da podstiče proizvodnju istih u privatnom sektoru, i sami građani će brže i lakše da se preorjentišu i prilagode novom trendu i novoj situaciji. Pokrenuće se proizvodnja, privreda će živnuti, otvoriće se nova radna mesta i sveukupna ekonomska situacija će se poboljšati. Samim tim, život će biti bolji i kvalitetniji, sadržajniji, a cena energenata će moći da poraste bez drastičnog udara na kućni budžet.

I da se vratimo na početak priče, država je jaka i nezavisna, ako ne zavisi od uvoza energenata. Država koja sebi dozvoli da zavisi od uvoza energenata, politički je nestabilna i podložna ucenama. Ekonomija je uvek uslovljena cenama energenta i uvek je u opasnostida stane ili uspori svoj rast i razvoj.

Zašto da to Srbija sebi uradi, zašto da bude ucenjena i slaba, kada možemo sami sebi odrediti sudbinu. Sami možemo proizvoditi razne vrste energije, pa čak je i izvoziti, kada potpuno razvijemo upotrebu svih svojih resursa. Radno sposobno stanovništvo bi bilo uposleno, ekonomija zemlje bi napredovala, a životni standard bi se približio, a možda i izjednačio sa zemljama zapadne Evrope.

Vreme je da zavrnemo rukave i: Ajde da radimo....