Konstruktivna kritika - Šta mislim da ne valja i šta zameram

Ovaj tekst se odnosi na rad, a prvenstveno na izjave Ministarke za energetiku u trenutnoj vladi Republike Srbije.

Sve dosadašnje izjave naše Ministarke bile su političke, za široke narodne mase, kao da smo tek ušli u kampanju za izbore. I totalno su neutemeljene u odnosu na trenutnu energetsku situaciju i vrlo često potpuno neizvodljive u praksi.

To je jako štetno po vladu Republike Srbije, po njenu stranku (SNS) kojoj pripada, a posebno po nju samu iz više razloga, a navešću najbitnije:

1.                           Stiče se utisak da je vlada, a samim tim i stranka, postavila lošeg, nestručnog i nadasve neozbiljnog čoveka na mesto Ministra za energetiku;

2.                           Stiče se utisak da Ministarka uopšte nema uvid u stvarno stanje stvari i da uopšte ne vlada materijom, kao i da ne poznaje sistem rada i fukcionisanja EPS-a i EMS-a;

3.                           Gubi lični kredibilitewt kod stručnih ljudi, jer se stiče utisak da nema znanja i stručnosti za posao koji obavlja. a to je jako loše po posao i reforme, jer se pravi otpor izazvan pogrešnim izjavama i pričama.

Međutim, ono što mene jako brine je odsustvo plana delovanja, plana za restruktuiranje energetike i koliko mi je poznato, ne konsultovanje sa stručnim ljudima.

Kada se pripremate za preuzimanje vlasti, Vi spremate i nekakav plan za rad i delovanje. To ne vidim da postoji kod naše Ministarke.

Program u „Beloj knjizi“ za energetiku SNS-a je nešto što se odprilike zove: „Kako mali Đokica zamišlja da nešto bude“. To je program, načelne tačke delovanja neke stranke u nekoj oblasti i uglavnom je politički obojen.

Plan je nešto sasvim drugo, njega prave ljudi koji su do detalja upoznati sa situacijom u energetici, do detalja je razrađen, šta i kako će se raditi, šta ima prioritet, itd. E tog plana nema, bar ga ja ne vidim, a na osnovu njega se daju izjave za medije. I u tom slučaju svima, a posebno stručnom delu javnosti će biti jasno o čemu se radi, na šta će se obraćati posebna pažnja i šta je prioritet.

Ovako ispada, da je sve samo reklama, i to loša jako štetna. I po vladu RS i po stranku (SNS), a posebno po Ministarku energetike.

Osvrnimo se konkretno na samo par izjava i nastupa Ministarke i malo ih proanalizirajmo:

„2 sata u dnevnom delu dana jeftinija struja“

Izjava koja je svakom iole stručnom čoveku u zemlji izazvala salve smeha. A sve je prosto i golim okom vidljivo. EPS je trenutno gubitaš, između ostalog i zbog nerealno niske cene kWh (socijalne), koja je ekonomski neodrživa. Ne postoji ekonomska računica, a ni tehnička mogućnost (što je takođe bitno) da se ovo izvede. Ekonomski je moguće, samo ako se za 3 sata smanji trajanje noćne jeftinije tarife, ali onda se ništa značajno nije dobilo, zar ne. A tehnički gledano, značajno povećanje potrošnje, pitanje je da li bi sistem u ovakvom stanju trenutno, mogao da izdrži.

Naravno, od ta 2 sata nije bilo ništa i sad joj se svi smeju i prozivaju je zbog te izjave. A koja je, uzgred budi rečeno, bila potpuno nepotrebna i ispostavilo se na kraju, jako štetna.

„Gradićemo Kolubaru B“

Još krajem 60-tih i početkom 70-tih godina prošlog veka u svetu je uspostavljeno ekonomsko pravilo (kao DIFOLT), da je neekonomično graditi TE pored nalazišta (kopa uglja) energenta, a dovlačiti vodu. I to ekonomsko pravilo važi i poštuje se svuda u svetu još uvek, sem kod nas, mi smo izgleda, uvek, mimo sveta.

Posebno je interesantno, da je naš čovek jedan od rojice ekonomista koji su naučno dokazali to pravilo. Druga dvojica su Amerikanac i Francuz i svaki od njih je nezavisno pravio svoju ekonomsku analizu, a rezultati su bili isti.

I pored toga, što se sve to zna, naša Ministarka, koja je, uzgred, ekonomista po struci, najavljuje gradnju „Kolubare B“. A zna se da je to ekonomski neisplativa investicija. Još se najavljuje ulaganje stranog kapitala u njenu izgradnju.

I sad ja moram najprostijim rečima da pitam: „Koja će budala da uloži para koliko koštaju dve (2) TE, da bi dobio jednu (1) TE.“ Jer sistem za dopremanje vode i akumulacija koštaju koliko i izgradnja jedne TE, a da ne pominjem potrošnju pumpi za vodu. A pride je proizvedeni kWh skoro duplo skuplji nego proizvedeni kWh na TENT „B“.

I gde je tu ekonomska računica, ko je vidi neka mi javi i prosvetli me, pošto je ja ne vidim.

Ne bih dalje ulazio u komentarisanje i raspravu drugih izjava i nastupa naše Ministarke, jer i ovako izgleda da sam protiv nje. A nisam, zaista nisam i lično joj želim puno uspeha, ali ne sme više tako da se ponaša i mora da pazi šta izjavljuje.

Lično mislim da je sa dobrim željama i namerama stupila na dužnost, ali mora više da se konsultuje sa ljudima iz struke i da uvaži njihova mišljenja.

I ovaj tekst je moje mišljenje i možda ja i nisam u pravu, ali sam prvenstveno dobronameran.....

Obnovimo selo, pokrenimo Srbiju

Već sam u prethodnim tekstovima pisao da biogas i mini i mikro HE mogu pokrenuti i oživeti sela Srbije, ali takođe mogu i znatno doprineti ukupnom preporodu Srbije, kako industrijskom, tako i ekonomskom.

Napomenuo sam već, da upotrebom biogasa, umesto naftnih derivata za pokretanje motora automobila, kamiona, autobusa, poljoprivrednih i građevinskih mašina, Srbija može uštedeti značajna devizna sredstva i smanjiti uvoz nafte.

Svaka zemlja koja zavisi od uvoza energenata je podložna ucenama i lako je izvršiti pritisak na nju, obustavljanjem isporuke energenata (u ovom slučaju nafte i gasa). Takav položaj Srbija sebi ne sme da dozvoli (više).

Ali vratimo se mi na priču o oživljavanju sela i Srbije u celini. OIE, a posebno mini i mikro HE i postrojenja za proizvodnju biogasa su šansa. Evo ukratko i zašto:

Oba ova izvora obnovljive energije najveću primenu imaće u seoskim područjima zbog samog izvora – vode, gnojiva i poljoprivrednih otpadaka. Da bi se obezbedili uslovi za siguran i stabilan rad ovih postrojenja potrebno je uraditi nekoliko stvari:

·        izgraditi dobru putnu mrežu do sela,

·        obnoviti i popraviti distributivnu električnu mrežu,

·        napraviti dobro vodosnabdevanje (izgraditi vodovod),

·        dovesti telefon i internet (zbog komunikacije i upravljanja)

Sve ovo nabrojano će doprineti poboljšanju opštih životnih uslova na selu, podizanju životnog standarda i konfora, ali neće vratiti ljude na selo.

I tu na scenu stupa vlada Srbije, odnosno Ministarstva energetike i poljoprivrede. Bez njihovog učešća i ozbiljnih obaveza ništa.

Ministarstvo energetike mora napraviti takav dil sa vlasnicima zemlje preko koje protiče voda, da će im garantovati isplatu proizvedene električne energije iz HE i dati trajnu porodičnu platu od na primer 15.000 din. Tu platu bi primao 1 član domaćinstva, a ona bi bila porodično nasledna dokle god HE radi, odnosno postoji i proizvodi električnu energiju.

To bi dalo sigurnost seljaku da će imati siguran prihod, omogućilo mu da se posveti uzgoju stoke i ostalim poljoprivrednim proizvodima.

Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede bi sklopilo sa seljakom ugovor o garantovanom otkupu proizvoda sa nekom realnom cenom (koja bi se menjala) u zavisnosti od inflacije i promene cena robe na tržištu.

Na taj način se omogućava vrlo visoka zarada ljudi koji bi se vratili i živeli na selu, siguran ekonomski oporavak sela i njegov razvoj i prosperitet. Tako seljak ne bi morao da brine o plasmanu svojih proizvoda, imao bi garantovanu platu i sve što pretekne od proizvoda, koristio bi za sebe i svoju porodicu.

Sličan princip bi se primenio i kod onih koji bi proizvodili biogas. Takođe bi Ministarstvo garantovalo istu trajnu naslednu porodičnu platu i garantovalo bi otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda. Ne bi se pravila razlika.

Kod proizvodnje biogasa ima još jedan bitan detalj, nusproizvod od koga bi se takođe mogla ostvarivati zarada, a to je ostatak od proizvodnje biogasa, odnosno visokokvalitetno organsko đubrivo u tečnom i čvrstom stanju.

Tečno đubrivo (substrat) je ono što se upakovano u flaše prodaje po poljoprivrednim apotekama za đubrenje cveća ili za đubrenje staklenika i plastenika sistemom „kap po kap“. Seljak bi mogao da ostvaruje dodatnu dobit pakujući i prodavajući taj substrat, ili pak da ga koristi za svoje plastenike i staklenike, ako ih ima.

Čvrsti ostatak, organsko đubrivo je kvalitetnije i bolje od običnog stajskog đubriva i takođe se može pakovati u džakove i prodavati. Ono bi takođe postalo deo prihoda seljaka. S druge strane, ako već ima njive koje obrađuje može ga koristiti za đubrenje svojih njiva, a višak, ako ga ima, prodavati.

Garantovana zarada u oba slučaja, sa ovakvim cenama, koje trenutno važe kod nas, sigurno bi premašivala 3-4 puta prosečnu zaradu u Srbiji koja sada iznosi oko 43.000 din. To znači da bi zarada seoske porodice sigurno bila veća od 129.000 din. mesečno, a verovatno i veća od 171.000 din. mesečno.

Gledajući koliko je naroda koji je otišao sa sela u grad i tamo radi za 30-50 hiljada dinara mesečno, ili čak uopšte i ne radi, jasno je da bi povratak na selo, na dedovinu, bio više nego izvestan i siguran.

I zato, hajde da se pokrenemo, hajde da pokrenemo Srbiju, hajde da radimo i zarađujemo....Od nas, za nas i našu decu....

Ajmo raditi

Svaka iole normalna država želi da je što manje zavisna od uvoza energenata, odnosno od uvoza energije. Očigledno je da mi još nismo normalna država, jer još ne preduzimamo ništa po pitanju smanjenja uvoza energenata (nafta, gas) i smanjenja odliva deviza.

Srbija nema sopstvenu naftu (ima al zanemarljivo) i gas, pa ih uvozi, ali Srbija te energente može zameniti sa drugim, koje ima, i može ih praviti. Zašto naši automobili moraju koristiti uvozne derivate nafte, benzin, dizel, TNG.

Možemo sami praviti zamenu za njih, a to su biodizel i biogas. To dvoje Srbija može sama da proizvodi, iz sopstvenih resursa i da sem smanjena deviznog odliva, smanji i energetsku zavisnost, koja neumitno vodi i u političku zavisnost. A upravo to možemo sprečiti proizvodeći i koristeći biodizel i biogas.

Proizvodnjom biogasa dobijaju se mnoge koristi za Srbiju, a velika količina njih je „takozvana“ sporedna dobit.

Biogas je u stvari metan, dobija se anaeorobnim vrenjem organskih materija. Metan ima široku primenu, može se koristiti za pokretanje svih vrsta SUS motora, na automobilima, kamionima, građevinskim i poljoprivrednim mašinama. Takođe može se sagorevati pomoću posebnih gorionika i koristiti za proizvodnju toplotne, ali i električne energije u kogeneracijama.

U toku proizvodnje biogasa, kao nusprodukt javlja se, tačnije ostaje, vrlo kvalitetno đubrivo u čvrstom i tečnom stanju (supstrat). Ovo đubrivo se može prodavati (što je još jedna vrsta prihoda) ili se koristi u sopstvenoj proizvodnji ekološki zdrave hrane.

Biogas se može proizvoditi od raznog organskog otpada i na raznim lokacijama. Na primer:

·        postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (trulež odvojen kao prljavština)

·        gradske deponije đubreta (separacijom izdvojene organske materije)

·        farme za tov stoke i živine

·        farme za proizvodnju mleka i jaja

·        industrije za preradu ulja iz žitarica (otpaci od zrnevlja)

·        seoska domaćinstva i njihov otpad (stočni izmet, granjevina, slama, trava, itd.)

·        drvna industrija, proizvodnja nameštaja (piljevina, kore od drveta, itd.)

Kod biogasa kao energenta za automobilske motore, važno je naglasiti da kada se metan koristi kao energent, auto pređe 5x više kilometara za isti iznos novca, nego auto na benzin.

Srbija bi sve vrste javnog prevoza mogla da prebaci na metan, sve automobile u opštinama i Javnim preduzećima, vozila hitne pomoći, vatrogasce, vozila vlade, itd.

Budžet koji se izdvaja za potrošnju goriva tih automobila, smanjio bi se 5x i eto odmah velike uštede novca. Samim tim bi se smanjio i uvoz nafte.

Proizveden biogas (metan) koji bi se koristio u kogeneracijama proizvodio bi toplotnu i električnu energiju i to u odnosu 3:1. Drugim rečima to znači da na 1 MW električne energije bi se dobilo 3 MW toplotne energije. Ta dobijena toplotna energija, u zavisnosti od položaja gde se kogeneracija nalazi, koristila bi se ili za grejanje stanova i prostorija, ili za grejanje staklenika i plastenika (povrće, cveće, itd.), pa čak i za sušare, za sušenje voća, povrća, lekovitih trava, itd.

Možda i najbitniji segment ove priče je oživljavanje sela, njegov razvoj, povratak mladih na selo i otvaranje novih radnih mesta.

Izgradnjom postrojenja za proizvodnju biogasa u seoskim sredinama, doći će do razvoja sela i povratka na selo mnogih koji namaju posao a žive u gradu.... Prilikom izgradnje fabrike biogasa, moraće se izgraditi i asfaltirati putevi do sela i kroz selo. Zbog stabilnog rada postrojenja potrebno je imati dobro napajanje el.energijom, što znači treba popraviti, a i po potrebi izgraditi novu električnu mrežu. Za rad postrojenja za proizvodnju biogasa potrebna je i voda, samim tim, doći će i do izgradnje vodovodne mreže kroz selo. Sve ovo znatno će poboljšati uslove i kvalitet života na selu, a stvoriće se i uslovi za dalji razvoj sela i povratak ljudi u njega.

Sve ovo nabrojano, stvoriće veliku količinu novih radnih mesta, angažovanje građevinskih i mašinskih preduzeća, kao i pokretanje privrede i proizvodnje. Samim tim neće doći samo do razvoja sela, već i cele zemlje, jer će se mnogi zaposliti i krenuće proizvodnja svuda u državi.

Trenutno se i Srbija i njeni građani rasipnički odnose prema energiji. Trošmo je kao da smo najbogatija zemlja na svetu, ne obraćamo pažnju na energetsku efikasnost i ne pokušavamo da štedimo.

Takav stav i odnos prema energiji bilo kakve vrste moramo hitno promeniti. Predvodnik u svemu, pa i u ovome, mora biti država, a ovo je jedan od načina za to.

Građani moraju sami da vide na delu i u postupcima da je sama država počela da štedi, i to da štedi na sebi samoj i da racionalno i pametno koristi svoje resurse, a posebno energiju.

Čim država smanji uvoz nafte i gasa, počne da ih menja sa biodizelom i biogasom, a istovremeno počne da podstiče proizvodnju istih u privatnom sektoru, i sami građani će brže i lakše da se preorjentišu i prilagode novom trendu i novoj situaciji. Pokrenuće se proizvodnja, privreda će živnuti, otvoriće se nova radna mesta i sveukupna ekonomska situacija će se poboljšati. Samim tim, život će biti bolji i kvalitetniji, sadržajniji, a cena energenata će moći da poraste bez drastičnog udara na kućni budžet.

I da se vratimo na početak priče, država je jaka i nezavisna, ako ne zavisi od uvoza energenata. Država koja sebi dozvoli da zavisi od uvoza energenata, politički je nestabilna i podložna ucenama. Ekonomija je uvek uslovljena cenama energenta i uvek je u opasnostida stane ili uspori svoj rast i razvoj.

Zašto da to Srbija sebi uradi, zašto da bude ucenjena i slaba, kada možemo sami sebi odrediti sudbinu. Sami možemo proizvoditi razne vrste energije, pa čak je i izvoziti, kada potpuno razvijemo upotrebu svih svojih resursa. Radno sposobno stanovništvo bi bilo uposleno, ekonomija zemlje bi napredovala, a životni standard bi se približio, a možda i izjednačio sa zemljama zapadne Evrope.

Vreme je da zavrnemo rukave i: Ajde da radimo....