Uvod
Činjenice kažu sledeće: Srbija
raspolaže solidnim resursom vetra i ima područja koja su čak izuzetno povoljna
za proizvodnju električne energije, kao što su područje južnog Banata, Deli
Jovana, Suve i Stare planine, Kopaonika, Vlasine itd.
Procena je da se iz vetrova u Srbiji
može dobiti oko 2,3 TWh električne energije godišnje, dok se instalisani
kapaciteti procenjuju na oko 1.316 MW.
Početkom 2009.god. nastao je pravi
„bum“ u interesovanju privatnih
investitora za izgradnju farmi VGT-a na teritoriji Srbije. Procenjuje se
da se trenutno traže ili su već izdate energetske dozvole za gradnju oko 2.000
„vetromegavata“.
Problemi
Istovremeno do izražaja dolazi jedan
značajan problem, a to je priključenje farme VGT-a na sistem i njihov uticaj na
rad sistema. Naš sistem prenosa električne energije je opremljen zastarelim
uređajima po trafostanicama i nije kompjuterizovan. Rad farmi VGT-a treba
uklopiti u naš elektroenergetski sistem, a istovremeno ga i „zaštititi“ od
nestalnog (varirajućeg) rada vetroelektrana.
Drugi problem je stimulativna cena
struje koja se proizvede u vetroelektranama, još se ne zna ko će preuzeti
troškove skupljih kilovata dobijenih iz vetroelektrana. Ne zna se ko će i na
koji način ( iz kojih fondova ) pokrivati razliku u ceni kilovata.
Iskustvo je pokazalo da do 10% učešća
vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu ne pravi velike probleme i sistem
može da ispegla kolebanja u snabdevanju. Sve preko 10% je veliki problem u
rašavanju balansa energije.
Svaki sistem, koji planira da u svom
sastavu ima i vetroelektrane, mora da ima i preciznu prognozu za energiju vetra
za sledeći dan. Na osnovu te prognoze se pravi dnevni grafikon proizvodnje. Bez
prognoze i grafikona ne znate šta će se dešavati i kolike će biti varijacije u
sistemu, kako ih pokriti i sa kojim kapacitetima. Ove prognoze se prave uz
pomoć vrlo sofisticiranih softvera koji su jako precizni i tačni.
Šta je posebno interesantno, a ujedno
i problematično, kod traženih dozvola u Srbiji. Sve zatražene dozvole se nalaze
u na približno istom prostoru – u južnom Banatu. Na osnovu toga bi se moglo
reći da će sve one koristiti isti vetar i to znači da će se dešavati sledeće,
kad vetra ima radiće sve vetroelektrane, a kada ga nema neće raditi ni jedna.
To su veliki udari na energetski sistem. Pokretanje blokova TE koji treba da
ispeglaju i nadomeste nedostajuće
kapacitete dodatno podiže troškove proizvodnje.
Šta je do sada urađeno
Najviše zahteva za davanje mišljenja
od strane EMS-a ima za područje oko Vršca, Alibunara, Bele Crkve i Kovina. Tu
se radi o konzumu veličine oko 100 MW, jer ovo spada u ređe naseljena
područja i mreža je pravljena za taj
konzum. Sada, odjednom, tu se najavljuje proizvodnja iz vetroelektrana na nivou
od oko 1.500 MW. E to u tu mrežu sigurno ne može da uđe. Potrebno je znači izgraditi
i nov prenosni sistem, nove dalekovode odgovarajuće prenosne snage.
Do sada je EMS dao mišljenje za
sledeće vetroelektrane: Inđija – 20 MW, Bela Crkva – 187,5 MW, Kovin-Bavanište
– 188 MW, Dolovo – 300 MW, Vršac – 400 MW. Trenutno se obrađuju zahtevi za
vetroelektrane na Vlasini, Deli Jovanu i na još nekim mestima po Srbiji.
Izdate su do sada i 4 dozvole od
strane Ministarstva rudarstva i energetike i to za: Bavanište – 188 MW, Bela
Crkva – 185 MW i Dolovo – 60MW koje se priključuju direktno na prenosnu mrežu,
dok će Vršac – 5 MW biti priključen direktno na distributivnu mrežu.
Merenje kao problem
Može se reći da je zbog „rasta“ VGT-a
već zastarelo merenje vetra na visinama od 30 i 50m. Kada se projektuje nova
vetroelektrana, prvo se godinu dana meri brzina vetra na toj lokaciji. Brzina
vetra se meri pomoću mernih stubova na visinama od 30 i 50m. Ali pošto su VGT-i
zahvaljujući brzom napretku tehnologije porasli na visine od 80 pa i 100m i
brzina vetra se mora meriti na tim visinama. To je neophodno iz jednog prostog
razloga: da bi se prema brzini vetra izmerenoj na toj visini koristio
najoptimalniji model VGT-a.
Ovo je vrlo značajno, kada se zna da
su sva merenja u Sbiji rađena na visinama od 30 i 50, pa čak i 10m nad zemljom.
Zato se može reći da su sva ta merenja relativno tačna, odnosno, slabo pouzdana
za proračun farme VGT-a i izbor najoptimalnijeg modela VGT-a za tu lokaciju.
Zaključak
Date dozvole za vetroelektrane sa
sobom donose i određene probleme. Moguće je da se prerano i bez dovoljno
ozbiljnosti i znanja ušlo u ovaj posao. Trenutno stanje i elektroprivrede
Srbije i sistema, kao i podzakonskih i zakonskih akata nije na odgovarajućem i
traženom (potrebnom) nivou. Takođe je i malo stručnih i osposobljenih ljudi,
što će takođe stvoriti probleme u radu i snabdevanju Sistema za prenos i
distribuciju električne energije.
Mislim da bi se postavljanjem vetrogeneratora sa vertikalnom osom, manjeg kapaciteta, vetar mogao bolje iskorostiti, a narocito sto su takvi vetrogeneratori mnogo jednostavniji za koriscenje, i mogu da rade na vecem rasponu brzine vetra. Sta mislis?
ОдговориИзбришиTačno, ali njihova efikasnost je manja i zahtevaju veću prostor (širinu) a zauzimaju veću površinu od ovih sa horizontalnom osom...(mislim na temelj i sajle koje ga čine stabilnim)....Oni su dobri za nizinske vetrove i manje brzine vetra, ali nizinski vetar je strašno ćudljiv, čas ga ima, čas ga nema i te promene bi bile veliki udar na energetski sistem, Velike bi bile osvilacije.....Modlo bi samo kao izolovane od sistema da se koriste, a to je neekonomično...
ОдговориИзбриши